24 okt Da li je Bora čitao Frojda?

Početkom XX veka psihoanaliza se formira kao nauka, a veliku zahvalnost za njen razvoj dugujemo Sigmundu Frojdu. Čitajući dela Bore Stankovića uviđamo da je njegova proza u snažnom dodiru sa duhom epohe koja se u velikoj meri interesuje za sferu intimnog, privatnog i seksualnog. Da li je naš veliki prozaista imao znanja o psihoanalitičkim istraživanjima? Da li je Bora čitao Frojda?

Zbog čestog osvrta na ono telesno, na nagone, seksualne potrebe, na ono erotsko bilo je pokušaja da se Bora Stanković predstavi kao pornografski pisac. Ovo, naravno, nije opravdano viđenje. Ipak, njegov roman ,,Nečista krv’’ gotovo da predstavlja katalog različitih vidova seksualnog ponašanja i otvara mogućnost čitanja i tumačenja uz psihoanalitičke pristupe.

Govoreći o Sofkinim uglednim precima, pripovedač u nizu patoloških scena iz života porodice otvara pitanje moći i seksualnosti. Mračne tajne o nagonima, težnjama i željama Sofkinih predaka zatvarane su iza jake kapije i visokih zidova. Reč je o kulturi čije se najveće zabrane vezuju za pitanje seksualnosti. Ovde se možemo prisetiti Frojda koji kaže da je zabrana svih zabrana upravo zabrana incesta i da društvo nastaje onog momenta kada nestane incest. Nečista krv Cone i učitelja, Kavarole, umobolnog devera, Riste ne iščezava iz junakinje Sofke.

Između Sofke i njenog oca Mite naslućuju se incestoidni znaci. Postoji potencijalni incest. Mita odlazi od kuće kada Sofka odrasta, kada postaje žena, i ovoga je ona sama svesna. O pritajenoj rodoskrvnoj vezi između oca i ćerke naslućujemo ako pažljivije tumačimo Sofkine snove o idealnom mušakrcu. Taj idealni muškarac je vrlo sličan njenom ocu. I opet se možemo pozvati na učenja psihoanalize.

Jung govori o podsvesno izgrađenoj slici figure idealnog muškarca, animusa, koji bi bio arhetip oca, i o figuri idealne žene, anime. Ali, i Frojd iznosi stanovište o rodoskrvnim vezama prema roditelju suprotnog pola. Kada polemiše na temu razvoja deteta, Frojd nalazi fazu u kojoj se prevazilazi taj rodoskrvni motiv, koji se kasnije može zadržati ukoliko se u određenoj fazi razvoja ne razreši. U svojim tumačenjima Frojd neretko, uz korišćenje iskustava sa svojim pacijentima, oslanja se na književnost. Otuda pominje Edipov i Elektrin kompleks, pozivajući se na antičke mitove i drame.

Sofka sebe vidi kao savršenu. Ona ima svest o svojoj izuzetnosti i posebnosti. Zato joj je potreban neko njoj ravan. Ali, takvog nema. Snažna narcisoidnost, samozaljubljenost, preterana zagledanost u sebe dovode do narcisoidne seksualnosti. Sofka sebe doživljava kao drugo biće. Ona projektuje drugu Sofku. Ona kreira svoje drugo JA. Kada je hvata ,,ono njeno’’, sve se u njoj vrhuni, i sloboda, i erotske želje, i telesna požuda, i čula, i strasti. Oseća potrebu za drugim bićem koje bi je ispunilo i zadovoljilo. Sofka se u tim momentima dvogubosti otvara za drugo savršeno biće. U opisu ovih scena česta reč je ,,duboko’’. Sofka ima potrebu za telesnim ispunjenjem, za seksualnim zadovoljstvom. Iz gordog viđenja sebe kao neostižnog i jedinstvenog savršenstva, rađa se osećaj praznine i usamljenosti, i ona traga za nekim ko bi nadomestio duboku prazninu u njoj.

Nakon ,,onog njenog’’ nastupaju stid i krivica. Kao osećaj kršenja konvencija, društvenih i moralnih načela, kao da čini nešto što je sramno, nedozvoljeno i nedolično.

U tim momentima kad je hvata ,,ono njeno’’ Sofka ide ka nečemu izazovnijem. Snažna potreba za muškim bićem navodi je da pomisli da dopusti gluvonemom slugi da je dodiruje. Ali, odustaje od toga i osvešćuje se od strasti.

I odnos Sofke i svekra Marka predstavlja jedan tip incesta. U seoskoj sredini u koju Sofka silazi kao sa društvenog trona u ponižavajuće, sramno kulturno dno, vidniji su poremećeniji ljudski odnosi. Dok su Sofkini preci krili svoje mračne tajne, Markova loza slobodnije pokazuje svoje sklonosti. Običaj da svekar provede noć sa snajom koja ulazi u kuću istovremeno muči i mami Sofkinog svekra Marka. Ovo bi bio samo jedan detalj te poremećene i nezdrave kulture. Slika seoske sredine u kojoj vlada drugi vid seksualnosti, gotovo da se vrhuni na svatovskom veselju. Sliku seoskog sveta obogaćuju elementi estetike ružnog, tesna veza seksualnog i smrtnog, mirisi u kojima dominira težak smrad balege. Animalno ponašanje svatova pripovedač dočarava rečima:

,,Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe opet u jednu opštu žensku. Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod. Samo se znalo za muško i za žensko, i onda jenda mešavina: stiskanje, štipanje, jurenje oko kuće i krkljanje.’’

Ova scena se u velikoj meri podudara sa Frojdovim opisom prvobitne zajednice.

Pri kraju romana opet imamo naznake rodoskrvnog odnosa Sofke i Mite. Naime, Mita, došavši Sofki u posetu, videvši je zadovoljnu pored muža, oseća neki vid ljubomore. I tada nam se prikazuje novi tip seksualnosti, sadizam. Tomča, ljut i razočaran, iživljava se nad nesrećnom Sofkom, uz batine je primoravajući na seksualne odnose, da bi je ostavio na pola zadovoljenu. Zato ona traži sluge, i to uvek gluvoneme, koji bi u takvoj kulturi imali i posebnu funkciju, jer se tretiraju kao ludi, ali su jasna simbolika seksualnosti te kulture.

Dakle, Bora Stanković pominje i incest, i masturbiranje, i seksualno zlostavljanje, i orgijanje, ali sa nastojanjem da dočara motivacije likova i oslika različite kulture. A uz književno tumačenje njegovog romana sigurno da je od velikog značaja psihoanalitički pristup i pozivanje na Frojda.

Autorka: Mirjana zarić

Fotografije: wikipedia.org