03 apr Da li bi htela uz mene da stariš?

Ponekad nebom,

Retko tlom,

Po savetima

Prošetam uglavnom.

Napušta me snaga,

Sve ređe sam svoj,

– Da li bi starila

Zajedno sa mnom?

Pred kućom sedim,

Osmatram ljude,

Kao i svaki matori čovek;

Nekom se javim,

Tvoj uzalud imam broj

– Nisam ni mislio da te pozovem.

Dok ispijam vreme

Uz kafe gorke

(Ni mrvu šećera ne smem da stavim),

Imam i odsad telesne boljke

– Da li bi htela uz mene da stariš?

Pomislim na to, bili smo deca,

Umeo bih tek sad do zrna da se smanjim,

Nikako lud kao onda nekad

Kada si rešila uz drugog da stariš.

Ponekad nebom,

Retko tlom,

Lekar je jedini koga čujem;

Smanjio mi je kafe,

Ukinuo šećer,

Ne bi ni tobom

Sebe trebalo da trujem.

Pred kućom sedim,

Retko se kom javim,

Kao i svaki ogluveo čovek,

Al’ da te pitam,

(Već od ničeg kad te pravim)

– Da li bi volela uz mene da stariš?

Da zdravlje čuvam,

Pitam se zbog čega,

Kad put do neba

Sve biva kraći;

Već sam i ćorav,

Aritmičan ponekad,

Možda i umrem ako se vratiš.

Pomislim – deca smo bili,

Preterali smo u žmurkama,

Toliko dugo smo se krili,

Znam s razlogom si me pljuvala.

Al’ ja sam nekako

Oduvek neusklađen sa sobom

Tek sada,

Na pomolu senilan,

Shvatam kako bih sa tobom.

Starost je policajac gadan

Svašta te pita, pritiska, bije,

Evo priznajem sve o sebi;

Na mostu plaćam

Da bih mogao još jednom do Ćuprije.

Da li si tamo ti još cela

Ili se celom samo praviš?

Mator sam čovek,

Glava mi je bela,

Ako me poznaš,

– Da li bi htela

Uz mene da stariš?

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com