Da je Frida imala Dalijeve brkove
kao tog jutra u tvojoj sobi
kad sam se probudila lepša i bogatija
za jedan san
da je neko uspeo da me nauči da budem strpljiva
i mirna
da li bih bila ovde sa tobom sada
ili s njim čitala novine uz jutarnju kafu
da je neko
samo uspeo
da me nauči da budem dobra
ja nikada ne bih bila ovde sada
a ti koji misliš da možeš
da mi ljubiš jagodice
samo zato što su moje
kako se grdno varaš!
Jagodice
To se ne ljubi, to se ne dira prstima
To se sakriva
Od tuđih pogleda
I misliš li da si mi samo bio lep onda kada si
Recitovao o svojoj dragoj Bezimenoj bilo kojoj
Misliš li
Kako sam se
Strašno
Dosađivala?
E pa nisam!
Slušala sam upijala sam svaku reč i rekla
JA NIKADA
NIKADA
NEĆU BITI TVOJA DRAGA
Jer to je možda mogla svaka druga
A ja, ja ću biti
Tvoja Frida
Sa Dalijevim brkovima
Ona tvoja o kojoj si mislio
Kako je samo nedoljivo ružna a nisi znao da se čuvaš
I mislio si ljubav je to
Kad se vodi ljubav
A meni je bilo tako svejedno
Tako, tako svejedno
Ćutala sam, nasmešeno ćutala
I živela sam svoj život na terasi
Razmišljajući
Kako izgledam dok spavam,
u tvojim očima?
Kakva glupost
Što čovek nikada neće videti sebe
Kad je najranjiviji
I najlepši
Kad mu se odmotavaju sva ta klupka u glavi
I kad se procede sve te špagete koje cure noću iz ušiju i beže
Ko zna gde
Ko zna kome
A ujutru se osećaš lakši
Za hiljadu krovova koji su se juče urušili u tebe
Slikaj me molim te dok spavam
Ako ikada ponovo budem spavala kraj tebe
Slikaj me zatvorenih očiju
I nacrtaj mi
Dalijeve brkove