26 jul Crvene cipele

Kad
napunim 20
i obujem
nove crvene cipele
od pliša
zaboravim
na zlobu
a zadržim
sve ciljeve
i poljupce
dobijene
od ovog života
Kad obujem
nove
crvene cipele
i setim se
da je zima
već prošla
a moje
proleće
tek dolazi
jer dvadesete
znače
učenje italijanskog
ruske poezuje
slušanje Toske
na gramofonu
šetnju
kroz pijacu
zaljubljenost
u mirise
breskvi i lubenica
sećanje na
sve stihove
koji su me
ostvili
u životu
Kad se začuje
bat
mojih crvenih
cipela
na stanici
dok ulazim
u prvi voz
sa gitarom
koju još učim
i buketom
poljskog cveća
i izletim
na nekom
stajalištu
samo da bih
prošla
kroz voljeno
i daleko
polje suncokreta
pa se onda
osmehnem
prvom prolazniku
u čijim očima
prepoznam
dobrotu
Kad napunim
dvadeset
i odlepršam
u crvenim cipelama
kao Doroti
i izvučem se
iz neurednih
belih čaršafa
ostavim
poruku
karminom
u ogledalu
zajedno sa svojim
odrazom
i odem
u Dubrovnik
Lisabon
Herceg Novi
sve gradove
koji su me
ikada
privlačili
Kad odlučim
da odlutam
na neku
izložbu
da me prepozna
pogledam stare
bakine fotografije
i zamirišem
na koru
pomorandže
etarska ulja
poetičnost avanture
Kad me život
odnese
u neko
veče
gde pomalo pijana
pričam
nekom neznancu
u baru
o rasporedu
tvojih mladeža
i mojim novim
cipelama
i na pitanje
zašto baš
crvena
odgovorim
kako crvena
znači strast
jer to je
ipak
boja mog karmina
i boja zidova
ispisanih
i starih
medju kojima
smo se mazili
Kada dođu
dvadesete
i ja sigurnim
korakom
već pomalo
odrasle Zvončice
prošetam
kaldrmisanom ulicom
svesna toga
da prijatelji
ne postoje
onako kako
postoji dobro
i zlo
da su uspomene
uspomene
i da me
možda
čeka
tamo neko
drugi
moraću da
pazim
da me moje
crvene cipele
ne odvedu
negde
sasvim blizu
tebi.

Autorka: Kristina Kljajić

Fotografija: weheartit.com