Crna ovca nedelje: Vanja Brnjoš

26. децембра 2016.

Vanja Brnjoš je grafički dizajner iz Zrenjanina. Trenutno živi u Beogradu, gde studira na Akademiji lepih umetnosti i multimedija. Rođen je 1996. godine, a umetnošću se bavi, na ovaj ili onaj način, još od pre nego što je postao svestan toga.

vanja-brnjos-blacksheep-rs-jpg1

Kada si shvatio da je umetnost tvoj poziv?
Najprirodnije bi bilo reći da nije ni bilo potrebno shvatiti to. Odmalena sam žvrljao po trakama za fiskalnu kasu, rađajući bezbroj „škrabotina” koje su objašnjavale sve što mi se motalo po glavi.

Koji je prvi crtež koji pamtiš?
To je bio crtež Gokua iz „Zmajeve kugle”. Goku predstavlja ogromnu snagu u telu malog deteta i privukao me je svojom nevinošću i naivnošću. Za mene je, svet crtaća, tada, bio isto što i stvarni svet.

Sarađuješ sa udruženjem SAFE (Save Antiquities for Everyone). Kako rad na promociji zaštite svetske kulturne baštine utiče na tvoj umetnički svet?
S obzirom na to da je to bio prvi posao koji sam dobio, i sama činjenica da sam deo grupe ljudi koja se bavi takvom delatnošću, probudila je u meni osećaj odgovornosti. Možda jedan od najvažnijih osećaja koji jedna osoba u životu može imati. Ne mogu da kažem da su značajno uticali na neku promenu u mom stilu, tu zahvalnost dugujem svakodnevici.

vanja-brnjos-blacksheep-rs-jpg3

Kako to?
Uticaj na moja dela dolazi iz svakodnevnih delatnosti. Iz razgovora sa ljudima, iz knjiga koje čitam, iz diskusija o onome što drugi rade i kako gledaju na to. Što se tiče umetničkih uzora… to su Leonardo i njegova percepcija sveta, kao i Dali… ali to je samo mali deo: život i svet su dali mnogo više.

Nedavno si, gotovo volonterski, osmislio novi vizuelni identitet bloga Prerazmišljavanje. Da li je volonterizam odraz tvog profesionalnog neiskustva, aspiracije klišeu ‘gladnog umetnika’, ili nečeg trećeg?
Ako vam kažem da mislim da smo, kao umetnici, samo instrument složenije prirode koja radi kroz nas, kroz simbiozu razuma i emocija, mislim da ćete shvatiti moj nagon da se upuštam u skoro sve što mi se ponudi u svetu likovne umetnosti. Potpis na slici je nebitan. Isto tako, nekad čak i nagrada za to. Prija izaći u susret. Kako nama kad neko to uradi za nas, tako i drugima kad smo mi ti koji pomažu.

vanja-brnjos-blacksheep-rs-jpg2

Sa čime bi uporedio svoj stil?
Sa flekom muve na zidu. Slučajno isto koliko i namerno. Nemam želju da ga definišem u uskim crtama jer to bi ga i ograničilo.

Koja grana grafičkog dizajna te najviše privlači?
Pretežno se bavim izrađivanjem logoa. U poslednje vreme okrećem se radu na plakatima, s tim što mu dodajem primesu slikarstva, u obliku likovnosti i samih likovnih elemenata.

Karijeru si započeo još u srednjoj školi, kreirajući ‘lyrics videe’ za američku rep scenu. Da li i danas svoje stvaralaštvo povezuješ sa muzikom?
Neosporno je da muzika ima ogroman uticaj na moju umetnost, ali isto tako i na stav prema svemu što mi se dešava i moje akcije i reakcije koje mi oblikuju dan. Kad radim, muziku prilagođavam prvo svom raspoloženju, da bih mogao da ga kontrolišem. A onda, na osnovu toga šta je tema rada, biram žanr.

Kada bi mogao da potpišeš artwork jednog muzičkog albuma, koji bi to album bio?
At Long Last – ASAP Rocky. Definitivno.

vanja-brnjos-blacksheep-rs-jpg4

Kako izgleda tvoj proces stvaranja? Da li je prva ideja ona na kojoj dalje radiš, ili isprva radije flertuješ sa više njih?
Flert je reč na mestu. Iskoristim sve asocijacije koje mi se pruže i proizvod je rezultat ringišpilskog mehanizma.

U trenucima sumnje, preispitivanja svog poziva, pomišljaš li na ijednu drugu profesiju?
Citiraću jednu, meni, nepoznatu ličnost: „Kada bismo imali plan B, plan A nikada ne bi bio ostvaren”.

Zašto si ti crna ovca?
Zato što osećam ne društvenu, već (znam, kliše) kosmičku odgovornost svog mesta u svetu čiji su ljudi samo deo. Ne želim da ostavim potpis, nego pravi trag. Mislim da imam šta da dam, što se i pokazuje polako.

Razgovarala: Katarina Kostić

Fotografije: Mateja Jovanović