10 nov Crna ovca nedelje: Sitničarnica Maje Bu

Maja Bušić (Maja Bu) je mlada umetnica koja se prvenstveno bavi ilustracijom izmišljenih bića sa drugih planeta i fantazmagoričnih predela. Ukrštanjem različitih tehnika (akvarel, olovka, drvene boje, digitalna obrada…) Maja je izgradila jedinstven i prepoznatljiv stil i oživela svoja izmaštana (ne)postojeća bića.

Kako nastaju tvoja bića i koje predele osvajaju? Gde nalaziš inspiraciju ne samo za nih, već i za priče koje pričaju?

Stvorenja koja crtam nastaju u šarenim i nedovoljno istraženim delovima mene i putuju u zemlje bez granica za koje Čulo vida nema pasoš, pa ponekad zna da se buni zbog toga.

Inspiraciju nalazim svuda oko sebe, toga bar ima u izobilju.

Tvoje razglednice se mogu nabaviti u prodavnici Turističke organizacije Beograda. Razmišljaš li nekada o tome kako tvoja bića putuju i obilaze svet?

Drago mi je da razglednice sa motivima Beograda, na moj način, obilaze svet i tako umesto mene stižu ko zna gde. Nadam se da primaocima izazivaju osmeh. Verujem da ih posle čuvaju u nekim lepim kutijama i da tek tamo počinje njihova priča – sa komšijama, drugim uspomenama.

Kakva su to nemoguća bića?

Nemoguća bića su sva ona bića koja uprkos trendu istosti opstaju u svojoj drugačijosti. To su ona bića za koja mnogi misle da ne mogu da postoje, a ona baš u inat postoje.

Krajem avgusta održala si prvu samostalnu izložbu „Bića i predeli“. Koje predele su osvojila tvoja bića nakon izložbe?

Mislim da je to pitanje za ljude koji su videli izložbu. Ako su bar na trenutak osvojili nečiji loš dan, cilj je postignut.

Pre nekog vremena počela si da praviš vintidž medvediće i svakom si dala ime. Kako biraš imena za njih?

Da, od nedavno pravim i OOAK (one of a kind) mede i ostale životinje,  za koje u inostranstvu postoji razvijeno tržište, i koji dostižu veoma visoke cene kod kolekcionara.

Želela sam da nastavim da pravim nešto rukama (posle nakita koga sam se zasitila), a da to bude trajno, kvalitetno i da ima neku posebnu i lepu priču. Za svaki primerak je potrebno dosta strpljenja, vremena i ne može da se radi bez unošenja emocija, koje bi taj meda (ili neka druga životinja) posle trebalo da prenese na onoga u čije ruke dospe. Najidealnije bi bilo da to budu ruke deteta koje će takvu igračku voleti i kome će odmah biti jasno da se ona razlikuje od bilo koje druge industrijske, pa će je i čuvati i možda preneti svom detetu jednog dana.

Imena sam birala u skladu sa nekom njihovom osobinom ili slučajnom asocijacijom na nešto. Duško je dobio to ime zbog malo većih ušiju, Petra je bila peta po redu, pa mi je bilo logično, Tanja je dobila ime po pesmi „Eh, Tanja, Tanja“ …

Šta se sve sitničari u tvojoj Sitničarnici?

Sitničarnica je prostor u kome žive male stvari koje ulepšavaju život.

Od okeana ilustracija, preko polja nakita, brda i planina recikliranih stvari, urbanih kvartova oslikanih tanjira, čaša i majica, do ravnica punjenih medveda i konja.

Kakvi su ti dalji planovi?

Volela bih da ilustrujem knjige za decu (nadam se takvom angažmanu i radim na tome) i da u neko skorije vreme izdam svoju prvu slikovnicu.

Zašto si ti crna ovca?

Crna ovca sam zbog toga što mislim svojom glavom, a evo i slikovitijeg objašnjenja…

Đurđica Zec

Fotografije: Maja Bu