28 mar Crna ovca nedelje: Momčilo Moma Bjeković

Moma Bjeković je 2005. godine završio Akademiju umetnosti u Banja Luci. Član je ULUS-a od 2011. god. Izlagao je na više samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.  Živi i radi u Beogradu.

Šta se promenilo od „slikanja kao intimnog čina“ do završavanja Akademije?

Cela ta stvar je postala znatno složenija, zadatak je bivao  teži, a izazov veći. Vremenom je umetnost od mene tražila sve više i više mozganja, rada, organizovanosti, ali je i moja dobit od umetnosti postajala sve veća. Dakle, morao sam više da dam da bih više dobio.

Govorite jezikom simbola i jarkih boja. Kako biste definisali Vaš stilski izraz?

Ja bih to okarakterisao nesto kao eksperimentalni i maštovitoviti akademizam. Moje slike bujaju, one su silovite, pa ko hoće diskretnu i neupadljivu sliku nek potraži na nekom drugom mestu.

Kako raste jedna slika?

Ja sam dosta studiozan i promišljen, stran mi je svaki ekspresionizam. Krećem od poprilično jasne ideje šta i kako hoću da naslikam, ali proces uvek donese i poneko iznenađenje. To je živ stvaralački proces. Moje slike su beg od bezličnosti, stereotipa, banalnosti, dosade. Slika raste u potrebi i želji da se to izbegne, odnosno preraste.

Koliko ona ima lica?

Jedno lice mojih slika je ono koje samo ja poznajem. Tu su sve one transformacije koje slika prođe u procesu rada. Ja moju sliku poznajem kako je bila ružna kada je bila samo delimično gotova, pamtim je kako je delovala neuredno i nedorečeno. Drugo lice je ono lice koje svi poznaju. To je kada je slika gotova i našminkana. Često poželim da tek tada i ja upoznam moju sliku. Da je poznajem samo kao konačno delo, bez procesa o kom znam sve.

Na koji način izbegavate ponavljanja?

Ponavljanje me zamara.  Neki đavo u meni voli da istražuje, eksperimentiše i pomalo rizikuje sa novim i neproverenim rešenjima. Ponavljanje poznatog je mirno more, a ja sam slikarski mangup, ja volim brzake.

Da li nam možete reći nešto više o paralelama između Mome Kapora i Vas?

Da, to je interesanto, spomenuo sam to jednom prilikom i pred kamerama kada sam izlagao sliku inspirisanu Kaporovim crtežom. Ljudi su na to odreagovali. Pa, Kapor je Sarajlija kao i ja, završili smo likovnu akademiju obojica, on u Beogradu ja u Banja Luci. Obojica  smo umetnost shvatili pre svega kao eksperiment i igru, a tek onda kao posao, to nam je zajednicka crta. Živeći u Beogradu postali smo vremenom pravi Beograđani. I nadmici su nam isti od istog imena Momčilo. U stvari, on je Momo, a ja Moma. S ponosom ga spominjem, da bude večno s nama.

Vaše slike se mogu videti i kupiti u nekoliko online galerija. Koliko internet pomaže, a koliko odmaže današnjim umetnicima?

Internet je jako bitan. Čini nas delom svetskog tržista. Ne mogu reći da bilo kako i bilo kome odmaže, naprotiv. Jedini problem je što je internet prenatrpan slikama lošeg kvaliteta.

Pikaso je rekao: Svako dete je umetnik, problem je ostati umetnik kad porastete. Na koji način se borite sa odrastanjem?

Slikarstvo shvaćeno  samo kao biznis gnjavi dete u meni. Zato bežim od takvih shvatanja iako  mnogi kažu da je to sigurniji put. Lako je ulickati sliku da se svima svidi, to zna svaki odrasli slikar. Reklo bi se da dete tu samo nešto macka i maže, ali nije tako. Dete nosi dar u sebi, bez igre sve je samo streotip i zanat.

Za koji dan ćemo biti u prilici da pogledamo Vašu samostalnu izložbu. Kakva su Vaša očekivanja?

Da se dobro provedemo pre svega. Izložbe kod nas su često dosadne. Ja želim da ne upadnem u tu zamku. To je do mene. Prodaja nije do mene, to je do kupaca, na to ne mogu mnogo da utičem.

Zašto ste Vi crna ovca?

Zato što radim samo ono sto  hoću, a kad mi naređuju meni ne ide.

Izložba „Utisci“, akademskog slikara Momčila Mome Bjekovića  biće otvorena 30. marta 2016. godine u 19 časova u multimedijalnoj sali Ustanove Kulture Palilula (Mitropolita Petra 8).

Već sam naziv  predstojeće izložbe “Utisci” nagoveštava o čemu se zapravo radi kada je Momino  slikarstvo u pitanju. Autor nam predstavlja svoje utiske sveta (svega): “Ja ne slikam svet onakav  kakav on jeste, ja slikam svoje utiske o svetu.”

Narativ ovih slika se utapa u igri boja i oblika, u igri znakova i simbola, u njihovim dvosmislenostima. Primetan je apstraktni karakter slika koje ipak ni po čemu nisu apstraktne. Apstraktna igra, igra boja i oblika, linija i tački, krugova i kocki, uvodi  narativ  u neku drugu dimenziju. Ovo su slike sa dva lica, jednim realnim i jednim apstraktnim. Ako apstraktni elementi mogu da govore, da budu nosioci naracije, onda oni pričaju o sreći, o lepoti, o skladu, o životnom elanu. Realni narativ izvire u tragizmu, a apstraktni se uliva u optimizam.

Na izložbi “Utisci” će biti predtavljeno oko 35 radova Mome Bjekovića nastalih u prethodne tri godine i biće otvorena za posetioce od 30. marta do 14. aprila 2016. godine.

Razgovarala: Tijana Banović