17 apr Crna ovca nedelje: Marko Timić

Tvoja prva slika na koju si bio ponosan je predstavljala šta?

Portret mog pokojnog oca. Rađena hemijskom olovkom na papiru istrganom iz sveske. Sećam se, sedeo je gledajući nesto na tv-u, a ja sam ga naslikao. Imao je te ogromne naočare na licu, valjda sam bio suviše mali da shvatim da sam ja, mali, a naočare sasvim normalne veličine. Bio je oduševljen i ta slika je stajala na vidnom mestu. Svima je pokazivao, a ja sam bio ponosni sin.

Ko je otkrio tvoj talent za slikanje?

Moj nastavnik likovnog u osnovnoj školi. Sećam se samo prezimena: Kostić. Dao mi je jedinicu, misleći da mi je neko drugi nacrtao, mislim da je slika nekih krava bila u pitanju. Jedna je stajala i pasla travu, druga je ležala. Bio sam strašno ljut i tražio da to isto nacrtam na tabli. Posle izvinjenja je rekao da nisam obavezan da dolazim na časove, što ja naravno nisam poslušao.Voleo sam taj svoj talenat. Kasnije je radio sa mnom, davajući mi tada sve teže motive. Ali, šta je izazov za jednog četrnaestogodišnjaka?

Kako bi opisao svoj razvoj od svog početka pa do danas?

Jednim imenom. Pavle Nikitović-Nik. Nažalost, nije više među nama. Totalna prekretnica u mom stvaralačkom razvoju. Sve što znam, znam zahvaljujući njemu. Moram da pomenem još dva imena naše slikarske palete, a to su dva velika čoveka, a zatim i slikara, Branislav Stefanović i Dragan Ilić-Di Vogo. Na svako pitanje su mi nesebično odgovarali, a verujte, baš sam bio dosadan.

Kada pogledaš “Mona Lizu”, koja je na neki način najpozatija slika na svetu, šta prvo uočiš?

Ne uočavam. Zamišljam svaki pokret kistom koji je uradio. Zamišljam to vreme u kojem je stvarao najveći vizionar u istoriji. Pričam iz svoje tačke gledista. Ali u 15-om veku, nacrtati skicu helikoptera i podmornice, šta je to? Da ne pominjem virtuoznost na platnu.

Tvoja omiljena boja je koja i šta ona za tebe predstavlja?

Plava. Podseća me na slobodu, prostor i beskrajnost. Spada u hladne boje. Meni nije. Za mene je ona prostranstvo. Pa kojom bojom oslikavate nebo i vodu? Beskrajnost i život. Ja je tako doživljavam.

Šta sada najviše voliš da slikaš i zbog čega?

Portret je za mene večiti izazov. Naslikati nečije trenutno psihičko stanje je izazov, zar ne? U oku se sve vidi. Zato su moji portreti bazirani na očima. Ako njih ne uradim kako treba, to nije to.

Koji je savet koji pamtiš, a da je vezan za slikanje?

Biti svoj. Ne kopirati ničije, već od svega uzeti ono najbolje i stopiti u svoj pokret. Kada neko nekog kopira, to nije umetnost, ma koliko dobar bio. Daj svoj trag i to je to. Po tome će te uvek prepoznati.

Imaš li neku svoju tehniku na koju si posebno ponosan?

Naravno. Grafit. Nijansama crne i bele, kombinacijom istih dočarati sve boje u spektru. Izazov.

Odakle crpiš inspiraciju za sledeću sliku? Opiši nam postupak trenutnog nastajanja tvojih dela:

Naravno da mi razne ideje padaju na pamet. Većinu prenesem na platno, papir… To su obično stanja svesti  mojih likova. Ne, nije to moje stanje, ali jednostavno mi padne na pamet. Otud i nazivi pojedinih dela kao sto su: tuga, očaj, sreća, bes i druge.

Zašto si ti Crna ovca?

Zato sto sam čovek slika. U mom mozgu ima toliko slika, da ih za 10 zivota ne mogu naslikati. Zato se trudim da više njih stopim u jednu. Zato su moje slike prepune simbolike i pričaju neku priču. Svaka za sebe, a tek će pričati.

Razgovarao: Uroš Timić