08 jun Crna ovca nedelje: Marijana Knežev

Marijana Knežev je Novosađanka koja se između studija prava i umetnosti izražava putem kolaža. Svet boji jakim koloritom, energijom i maštom. Svoje radove je izlagala u Novom Bečeju na manifestaciji osmi FESTP 2008. godine “Joca Savić”; u Novom Sadu u okviru manifestacije “Novo Kulturno Naselje” 2014.godine; u Beogradu u Štab galeriji u okviru izložbe “Sva lica inspiracije” 2015. godine; U martu ove godine je imala svoju prvu samostalnu izložbu u Kafe Galeriji “Frida”, u Novom Sadu.

Zašto si izabrala baš kolaž kao formu izražavanja?

Po svemu sudeći, biće da je kolaž izabrao mene i ne pušta me! (smeh) Upala sam u njegovo zarobljeništvo i postala totalno opsednuta mogućnostima koje nudi. Čak toliko da je za mene postao terapija!  Ni na jednoj drugoj likovnoj tehnici se nisam toliko zadržala i pretpostavljam da je to zbog toga što kolaž nudi zaista mnogo prostora za kombinovanje i igranje, te uvek deluje nedovoljno istraženo.

Za prvi kolaž ti je bilo potrebno: dvanaest godina, lak za nokte, mašta i jedna pločica. Možeš li nam nešto više reći o svom početku?

Da, to svima deluje vrlo interesantno. Radi se o tome da se nama u kupatilu odlepila jedna pločica, i tu je nastao kvadrat od sivog maltera koji je  “upadao” u oči onome ko bi otvorio vrata. Meni je to kao maloj, koja obraćala pažnju na detalje, smetalo, te sam ja pločicu obojila lakovima za nokte, umesto trave zalepila crni čaj i zamolila roditelje da je vrate nazad. Mi smo tad u kupatilu dobili jedan neobičan pejzaž koji su svi gosti hvalili i to me je podstaklo da nastavim u tom pravcu. Samos sam pločicu zamenila papirom.

Tvoj rad definiše bogat kolorit, buntovništvo i kritički pogled na svet, a šta te inspiriše?

Da, vedre boje su dosta zastupljene jer želim da slike imaju notu veselosti i ekscentričnosti, a buntovništvo i kritički osvrt su pristuni, jer smatram da je zadatak svake slike da posvedoči o vremenu u kojem je nastala. Inspiriše me sve ono što opažam! Priroda, grad, ljudi, životinje, reči, mirisi… Smatram da je inspiracija jedan neuhvatljiv pojam na koji ne delujemo svesno. Ona nastaje kao kombinacija naših opažaja i nekog untrašnjeg “okidača”, a odatle ideja, i  tek tad od nasih svesnih radnji zavisi da li cemo tu ideju realizovati.

Kako raste jedan kolaž?

Fantastično pitanje! Odgovoriću u tom stilu. Kolaž se prvo rodi u mojoj glavi. Ja ga hranim i zalivam zamišljenim bojama, isečcima, oblikujem temama i kad toliko poraste da mu moja glava postane mala, ja ga “preselim” na papir i tu nastavlja da živi. Svi moji kolaži su najsrećniji  kad su okruženi pažnjom, pa sam prinudjena da ih redovno obilazim, “vodim” na izložbe, dovodim da gostuju na internetu. Ovde kod vas im je fantastično, zauvek bi da ostanu! Porazgovaraćemo nas dve o toj mogućnosti.

Poruka koja prožima tvoje kolaže je jedna Pikasova misao – Svako dete je umetnik, problem je ostati umetnik kad odrasteš. Koliko su se ljudi u današnjem svetu odaljili od tog deteta?

Tako je, drago mi je što si spomenula ovaj citat. On je danas možda više aktuelan nego kad je nastao. Ljudi su se zbog situacije u svetu, rešavanjem egzistencijalnih pitanja i svim problemima koji idu uz njih, udaljili. Medjutim, bez obzira na to kako i gde živimo, smatram da je neophodno negovati dete u sebi, jer će nam ono uvek pomoći da vidimo vedriju stranu života, navesti nas da budemo hrabri, nesebični, nasmejani, a to su stečene vrednosti koje niko od nas ne bi smeo da izgubi.

Nedavno si imala svoju prvu samostalnu izložbu. Otkrij nam najdirljiviji momenat sa iste?

Tako je, reč je o Kafe Galeriji “Frida” u Novom Sadu. Za mene je najdirljivija bila  sama ta izložba, dakle sve ono što je nju činilo – slike, moja prodica, prijatelji, novi ljudi koji su došli da podrže ono što radim…To kažem zato što je ta izložba nešto o čemu sam dosta dugo sanjala, maštala i strpljivo čekala da se ostvari. Sećam se da sam to veče rekla mami: “Ja večeras živim svoj san,” za nekog mali, za mene veliki san koji mi je samo potvrdio da i dalje pratim svoj unutrašnji glas i slikam, jer život ume da nagradi dela.

Na koji uspeh si posebno ponosna?

Meni je drago zbog svakog uspeha koji sam do sad postigla, nevezano da li je to na polju umetnosti, školovanja, medjuljudskih odnosa…Imam utisak da mi je sve što sam do sad radila pomoglo da otvorim dugo zatvorena vrata koja će me na kraju dovesti do kapije. Za sad sam ponosna na sva ta “otvorena vrata” (kad sam ovo izgovorila pala mi je na pamet Cakana, iako ovo nema veze sa tim).

Kakvi su tvoji dalji planovi?

Jedan plan je obučen u fakultetsku diplomu, drugi je kupaćem kostimu blizu mora , treći obojen i izlepljen, takvih bih volela da bude što više i da porastu veliki! Eto, najiskrenije.

Zašto si ti crna ovca?

Zato što se to vidi. Imam jedno iznenadjenje, vi ste me inspirisali i moj “okidač” je odmah proradio!

😀

Razgovarala: Tijana Banović