Crna ovca nedelje: Maja Marinković

12. februar 2018.

Maja Marinković rođena je u Vranju. Danas, kako kaže, peva i živi ono što voli, u Vrnjačkoj Banji, mada je ljubitelji pop zvuka često mogu čuti na muzičkim dešavanjima širom zemlje. O tome kako je došlo do snimanja njenog autorskog prvenca, „Bossonoge Sambe“, ali i o nekim drugim, jednako bitnim stvarima, Maja govori za Crnu ovcu.

maja-marinkovic-blacksheep.rs.jpg3

Kako je došlo do toga da se odlučiš da se okušaš u autorskim vodama?

 Živeti svoj san i raditi ono što voliš – smatram privilegijom i istinskom srećom u životu. Postoji jedna dragocenost, koju čuvam već preko 35 godina u životu, a to je audio kaseta, koju je moja majka snimila, na kojoj se čuje Maja koja ima dve godine i puno priča i peva. Sledi muzička skola Stevan Mokranjac u Vranju, moja ljubav – klavir i pevanje u muzičkom horu gde upoznajem mnogo divnih ljudi i ta prijateljstva traju i danas. Nastupi na takmičenju horova u Šapcu i osvajanje brojnih nagrada. Dolazi do sledećeg prelepog dela mog života u kojem upoznajem duhovnu – crkvenu muziku, kao član, a zatim i dirigent crkvenog hora “Otac Justin“ u Vranju. Zanimljivo je da je horska pratnja napisana po originalnoj liturgiji znamenitog vranjanca, svetog Oca Justina Popovića. Repertoar kojim sam počela svoj poziv činile su pesme Josipe Lisac, Maje Odžaklijevske, Lutajućih srca, Bisere, Magazina a vrlo mi je zanimljivo i drago da me po tim pesmama ljudi pamte najviše. I to je prelepo. Ta muzika, ti tekstovi i ta imena iz sveta muzike, to svakako zaslužuju. Evo i danas pevam, i živim ono što volim, i to ljudi osećaju, na čemu sam neizmerno zahvalna. Pesma, kojom sam se „oglasila“ je prirodan rezultat dosadašnjeg učenja i rada i ostvarenje jednog mog sna.

Tvoj glavni saradnik na pesmi „Bossanoga Samba“ je naš poznati džez gitarista Anđelko Duplenčić; kako je došlo do saradnje upravo sa njim i što je najbitnije, kako si zadovoljna rezultatima?

Ništa se ne dešava slučajno, posebno kada se, u sve što čovek radi, uključi i srce. Tako je moja saradnja sa g. Duplančićem i započela. Rezultat te lepe saradnje je pesma “Bosonoga samba“. Malo je reći da sam zadovoljna, prezadovoljna sam i srećna. Svoj ples je započela krajem oktobra prošle godine i verujem u njen ples, dok god ima ljudi koji čuju ono što slušaju i osećaju srcem.

maja-marinkovic-blacksheep.rs.jpg4

Ti si pre svega poznata kao odličan klupski pevač i kao neko ko sa lakoćom barata raznim stilovima. Ipak, odluka da tvoja debi pesma bude u maniru bossanove je iznenadila mnoge.

Hvala na komplimentu. Mislim da je pesma iznenadila samo one koji pažljivije nisu pratili moj muzički razvoj. Nisam ispunila, možda, tuđa očekivanja i viđenja mog predstavljanja na muzičkoj sceni, ali svoja – jesam. I uvek ja tako. Zato i živim radošću ispunjene dane. Puno mi je srce što je Bosonoga samba naišla na divan prijem, sluša se i ljudima baš prija. Ponosna sam na to kao i na sve svoje koncerte u Vrnjačkoj Banji, Beogradu, kao i u Kragujevcu, na Arsenal festu, sa bendom Agata, ispred veličanstvene Josipe Lisac.

Kako je tekao tvoj pevački razvoj i koji su pevači i muzičari uticali da se formiraš kao umetnik na način na koji si se formirala?

Puno sam radila i radim na svom glasu – i danas. Geni čine svoje, puno je muzičara među mojim rođacima, umetnika generalno. Dok sam živela i radila u Beogradu, Maja Odžaklijevska je bila moj mentor. Predivan čovek, sjajna žena, odličan muzički pedagog. Željna znanja, svih ovih godina učim kroz sve ono što biram da slušam kao i od priznatih imena iz sveta muzike. Mozzart, Bach, Maria Calas, Bochelli kao i Yiruma, Yanni, Vangelis, Secret Spirit… „moja jutarnja gimnastika“- Pink Floyd, The Doors, Janis, Purple, Zeppelin, Smak, Leb i sol, Time, Josipa, Maja Odžaklijevska, Bisera, Negativ, Oktobar 1864, Billie Holliday, Dexter Gordon, Miles Dives, Frank Sinatra, Abba, Antonio Jobim, Astrud  Gilberto, Albert King, Garry Moore… samo su neki od sjajnih koje mogu uvek i svuda da slušam. Ali, itekako uživam i uz trubače – pa ja sam Vranjanka, ali i uz tamburaše. Vino i gitare su mi asocijacija na prelepa druženja uz muziku, razgovore i susrete, posle kojih se osećate ispunjeno najdivnijim osećanjima. Takva atmosfera se, uglavnom, i stvara u mestima gde radim. Prepoznajemo se. Spisak muzičara koje volim da slušam je dug. Dobre muzike ima puno, na sreću, i u svetu i kod nas, i srecna sam kada se na kvalitet ukaže medijski jer verujem da će, na kraju, to jedino i ostati. Ono što vredi. Instant hitovi, kao i taj stil zivota koji nameću, vode oduvek u instant – zaborav.

Pošto je ovo intervju za jedan, u osnovi književni portal, zamolio bih te da podeliš sa nama šta voliš da čitaš, koliko ti čitanje znači i, ono najopštije pitanje, šta bi preporučila čitaocima Crne ovce da svakako pročitaju?

Obožavam da čitam. Književnost me je još u dečijem dobu uzela pod svoje i čitati je, za mene, čista radost. Željna sam znanja i mudrosti oduvek. Knjige me inspirišu, uče, knjige su ono na šta rado trošim svoj novac. Obožavam kada mi ih daruju. Izdvojiću knjige koje su uticale na moj „duhovni razvoj“: „Mali princ“, „Galeb Jonathan Livingston“, „Buđenje“, „Alhemičar“, „Stepski vuk“, „Sidarta“. Od pisaca: Dostojevski, Markes, Hese, Murakami, Bećković, Vladika Nikolaj Velimirović samo su neki od književnika kojima se rado „vraćam“. Dve moje ljubavi, strasti i radosti svakodnevno živim – muziku i knjige. Dosta nagrada je iza mene u pisanju literarnih radova, a za mene su najlepše nagrade bile susreti sa svim tim pravim junacima mog detinjstva: Rašom Popovim, Dobricom Erićem, Duškom Trifunovićem… Mogu sa ponosom da kažem da sam ljubav prema knjigama prenela i na svoju decu, Angelinu i Nikolu i verujem da će im to puno ulepšati živote.

maja-marinkovic-blacksheep.rs.jpg5

 Da li si i ako jesi zašto si ti crna ovca?

Za mene su crne ovce oni koje obično društvo definiše takvima – ljudi slobodni u iskazivanju svojih životnih istina, samim tim i drugačijeg načina života, pogleda na život, drugačijeg izražavanja, stila, izgleda ili ponašanja. Svoji ljudi. Misleći ljudi. Ljudi koji duboko osećaju svet i sve oko i u sebi. Ljudi koji ne pristaju na nametanje tuđeg mišljenja, izbora, opredeljanja, kao i definiciju sopstvenog života. Ljudi koji preispituju. Radoznalo i osvešćeno. Nepogrešivo se prepoznaju između sebe i nepogrešivo prepoznaju mediokritete oko sebe. Ljudi kojima duša i srce izlaze kroz pogled, i na nos… Danas, kada se više gleda TV i čitaju Facebook objave nego što se pomišlja na knjige, čitanje knjiga postaje crnoovčiji poduhvat. U tom smislu drago mi što jesam crna ovca i zahvaljujem Vam na podršci, uživala sam u ovom razgovoru.

Razgovarao: Miroslav Stašić

Fotografije: Maja Marinković