07 avg Crna ovca nedelje: Goran Stojičić

Goran Stojičić je rođen 21.08.1965. godine u Beogradu. Oduvek piše, ali je tek prošle godine objavio svoju prvi knjigu „Besani”, zbirku priča u izdanju izdavačke kuće Ammonite.

Pisana reč, muzika i film su sastavni deo njegovog života, te je uz pomoć filmskog narativa, pesama i ilustracija svoju knjigu „pretvorio” u multimedijalnu. Poslovi, kojima se bavio ranije, nisu bili ni u kakvoj vezi sa književnim stvaralaštvom, ali se nakon objavljivanja „Besanih” sve promenilo, tako da sada piše za: Gle magazin, Direktnu reč i RYL magazin (u kojem je i jedan od urednika). Od septembra će biti urednik i voditelj nekoliko projekata iz oblasti poezije, proze i muzike, u okviru „Centra za personalni razvoj”. Napisao je recenziju za roman „Morena – voda koja nosi sve”, Aleksandre Cimpl u izdanju Admiral Books, a u pripremi je još nekoliko, za tri buduća izdanja. Od juna 2016. godine do danas, imao je oko dvadeset promocija u Srbiji i regionu. O Stojičićevoj knjizi, kritike, analize i prikaze su do sada napisali: Ivana Pekić (pisac), Ljubomir Bandović (glumac), Kristina Kovač (kompozitor), Nedim Hadži Ahmetović (multimedijalni umetnik), Branislav Radišić, (multimedijalni umetnik), Milica Vučkovič (književni kritičar) i Nikola Popović (profesor, pisac, prevodilac i književni kritičar).

Piše drugu knjigu.

Objavili ste zbirku kratkih priča pod nazivom „Besani“ koja je za kratko vrijeme doživjela 2. izdanje i našla put do mnogih čitatelja koji Vam vjeruju. Da li ste i u kojoj mjeri iznenađeni brzinom i količinom dobrih vibracija koje su došle kada ste ispratili san i ukoričili budnost?

Da, iznenađen sam. Kao što kažete, sve se desilo brzo. Zapravo, munjevito. Bilo mi je potrebno nekoliko meseci da shvatim šta se to s „Besanima” zbiva. U početku sam bio šokiran. Šetao sam se gradom i iz gotovo svih izloga knjižara gledalo me je oko sa korica moje knjige. Sve se to dešavalo samo dve nedelje nakon što je objavljena. Ubrzo su usledili pozivi za promocije. Napisane su mnoge pozitivne kritike, analize i prikazi knjige. Ubrzo je štampan drugi tiraž, kao i engleska verzija (Sleepless), u fantastičnom prevodu Jelene Ćuslović. I sada, posle godinu dana, informacije iz knjižara su da je potražnja u daljem porastu. Čitaoci kažu da su dugo čekali na ovakvu knjigu.

Jedna od specifičnosti koja knjigu „Besani“ izdvaja jeste njena multimedijalnost. Možete li nam približiti ideju da u knjigu uvedete muziku na velika vrata? U jednoj TV emisiji ste rekli da ste uz svaku priču u knjizi stavili kod pjesme koju ste slušali dok je priča nastajala, da li je to Vaš prijedlog i za čitanje ili prepuštate izbor čitaocima?

„Besani” se mogu čitati kao i svaka druga knjiga, međutim, želeo sam da iskoristim mogućnosti koje ovo moderno vreme pruža, i pokušam da čitaocima ponudim još jednu vrstu užitka. Ne samo što sam pisao uz te pesme, već su one dodatna boja za moje priče, te uz njih postaju minijaturni igrani filmovi. Na kraju je ispalo da je ovo prva štampana multimedijalna knjiga u Evropi, a nastala je u Srbiji. Zbog toga smo, ljudi iz moje izdavačke kuće (Ammonite), na čelu sa direktorom Dejanom Boškovićem i ja, posebno ponosni. Kada se tome doda i to, da svaka priča ima i ilustraciju, koje je radio naš najveći dizajner Slavimir Stojanović Futro, onda možemo reći da se između korica nalazi više vrsta umetnosti. Dakle, na čitaocima je da odluče da li će u priče zaroniti još dublje.

Osim na promocijama, zahvaljujući društvenim mrežama, danas pisci imaju priliku da direktno komuniciraju sa čitaocima, koliko je to Vama važno? Kakva su Vaša iskustva?

Nije od presudnog značaja, ali je važno. Bar meni. Mogućnost da pisac veoma brzo ima povratnu reakciju od čitalaca je značajna. Ja sam čak išao korak dalje i na neki način omogućio svima direktan prenos nastajanja knjige, u trajanju od godinu dana. Ogolio sam pisca i stavio ga na tacnu publici.

Recite nam nešto o drugoj knjizi koju pripremate. Nastavljate li sa kratkim pričama ili možemo da očekujemo nešto potpuno novo i drugačije? Kada će biti objavljena?

Pisanje druge knjige sam započeo u septembru prošle godine. Većina očekuje nastavak Besanih, ali ja sam morao da odem korak dalje, koji je komplikovaniji, ali i veći izazov. U pitanju je roman, sastavljen od kratkih priča koje će moći da se čitaju i zasebno. Dakle, neobična forma sa još neobičnijom temom, uz puno emocija (kao u Besanima), i naravno, Slavimirovim magičnim ilustracijama. Biće objavljena na proleće 2018-e.

Vašu prvu knjigu mnogi preporučuju, od bibliotekara do radnika u knjižarama, šta Vi preporučujete za čitanje? A šta za gledanje, pod uslovom da je film snimljen po knjizi?

U poslednje vreme čitam domaće autore. Preporučio bih „Crnogorski roman” Đura Radosavovića, zbirke priča „Bezimeni” Branislava Jankovića i „Isidorin šal” Tatjane Venčelovski, kao i njenu zbirku pesama „Ošišano sunce”, „Priče iz Libana” Nikole Popovića. Što se tiče filma, izdvojio bih najomiljeniji, remek delo Džulijana Šnabela „Skafander i leptir“, snimljenog po istoimenoj autobiografiji Žan-Dominika Baubija.

Imate li neki savjet za buduće pisce i(li) one koji se usude zakoračiti u svijet književnosti? Je li to uopšte usud po Vašem mišljenju?

Sve one koji žele da zakorače u svet književnosti savetovao bih da ne žure, i da budu uporni i istrajni, originalni i svoji. Neophodan je svakodnevni boravak ispred računara i „seciranje” svake rečenice do najsitnijih detalja. To je obavezno za početak. Za sve ostalo, od poslednje tačke, do objavljene knjige koja se nalazi u knjižari, ne postoji adekvatan savet. Puno faktora utiče na samu realizaciju. Ipak, ja verujem da kvalitetan rukopis mora da pronađe svoj put i smesti se između korica. Ako se sve poklopi i knjiga zavredi pažnju, onda je možda u pitanju i usud, koji ste spomenuli, talenat, ili nešto treće.

Rekao bih nešto i po pitanju izdavača, iako je moja priča atipična. Mene su kontaktirali, a ne ja njih. Iz tog razloga je Fejsbuk značajan, ali treba biti obazriv. Broj lajkova nije merilo kvaliteta. Popularnost na društvenim mrežama nije pokazatelj koliko je nešto dobro napisano. Eventualno može da bude neki predznak.   

Šta Vas inspiriše? Osmišljavate li priču prije nego što je zapišete ili živite paralelni život sa likovima koje stvarate dok se radnja postepeno razvija sa svim zapletima do raspleta koji i Vas iznenadi?

Sve što ste nabrojali i još više od toga. Od snova, pa preko najsitnijih detalja koje čujem i koji se posle razviju u nešto veliko, do nečeg što se samo pojavi odnekud i odjednom, u najneverovatnijim situacijama i okolnostima. Često mi se dešava da ideje izgovorim u diktafon kako ih ne bi zaboravio, ako nisam pri laptopu. I da, živim život sa svojim junacima. Sa njima se smejem, plačem i brinem šta će im se desiti.

U pričama volite da iznenađujete, možete li nas ovog trenutka iznenaditi i podijeliti sa nama neki književni plan koji do sada još niste najavili?

Biće mi zadovoljstvo, da ovde, u razgovoru sa Vama, nešto kažem prvi put. Treća knjiga će biti takođe roman u pričama, poput ove koju upravo završavam, ali radnja će biti ispričana iz dva ugla, muškog i ženskog. Dakle, biće pisan iz oba lica jednine. Isti događaji će imati dva potpuno različita pogleda i doživljaja. To je što se tiče knjige, ali ima još nečeg. U okviru Centra za personalni razvoj i dešavanja pod nazivom „Duhovni doručak”, koji traju već godinu dana, od septembra se pokreću još neke aktivnosti čiji sam urednik i voditelj. Jedna od takvih su „Poetski zalogaji”, na kojima će se jednom mesečno predstavljati neafirmisani pesnici, uz gostovanje već poznatih poeta u „Jevremovoj 25”, na istoimenoj adresi. Oni najkvalitetniji će biti uvršteni u zbirku pesama i  prvi put objavljeni u jednoj knjizi. Biće još puno iznenađenja, za prozne pisce, male izdavačke kuće, kao i muzičare.

Mnogo ste putovali promovišući svoju knjigu, dvadest uspješnih promocija, da li je neka posebno upamćena? Gdje da Vas očekuju ljubitelji književnosti u narednom periodu?

Moje promocije se razlikuju od uobičajenih. Opuštene su, i mislim da se publika oseća kao da je sa mnom izašla na kafu. Do sada su održane na najrazličitijim mestima, od muzeja u Čačku, do obale pored mora u Umagu. Ne znam koju bih izdvojio. Možda ipak prvu, u Beogradu, gde je došlo više od sto dvadeset ljudi, uz podršku grupe Rain Dogs, koji su izveli nekoliko pesama iz knjige (Bouvi, Vejts, Kejv). Petog septembra sam u Doboju, a u planu su: Banja Luka, Sarajevo, Zagreb, Podgorica, kao i mnogi gradovi u Srbiji. Mnogi su mi rekli da promocije jedne knjige traju oko godinu dana. Izgleda da će Besani  putovati mnogo duže.

Zašto ste Vi Crna ovca?

Mislim da sam postao onda kada sam o ljubavi počeo da pišem na poseban način, kada sam je ogolio i počeo da se bavim svim njenim nijansama ulazeći u najcrnje dubine uz minimalan broj reči, a možda sam oduvek Crna ovca, samo sam sad postao vidljiv.

Razgovarala: Sanja Radulović

Fotografije: Dalibor Stanković