CRNA OVCA NEDELJE: Bez Lene – Najlepši osećaj je biti uključen u kreativnu mašinu

12. mart 2018.

Zvanično, Bez Lene je ozbiljan muzički sastav simpatičnog i duhovitog naziva, koji čine prokupački srednjoškolci Milutin Milošević, Đorđe Kovačević, Mihailo Milenković, Vladimir Mirković, Nina Stojanović i Teodora Stanojević.

Nezvanično, ovaj bend je priča o snu, mladosti koja se ostvaruje i koja ne poznaje granice. Jer oni (u proseku) imaju 16 godina, žive u malom gradu i – sviraju svoju muziku i svoju energiju, i to bez Lene Kovačević.

 

Ko je Lena? I zašto bez nje?

Vlada: Ko je Lena? Lena Kovačević. Zašto bez nje? Ni mi nismo potpuno sigurni, jednostavno se nije pojavila na audiciji za prateće vokale. (smeh)

Kako je nastao vaš bend?

Ideja za nastanak benda izrodila se za vreme jednog letnjeg pozorišnog festivala u gradu. Otkazana je jedna predstava i bilo je potrebno da se upotpuni to festivalsko veče, te smo se na brzinu skupili i za dva dana spremili svirku.

22528402_1735821586440834_2974216635337844794_n

Da li je “Bez Lene” bend bez frontmena? Ko je muzički vođa u vašem svetu?

Bend jeste bez frontmena, vode nas duhovna ovaploćenja nekih drugih muzičkih i umetničkih uzora poput duhovne snage Lene Kovačević, inkarnacija nerođenog brata od tetke Džimija Hendriksa, na transcendentalnom polju najbliži crnoj rupi koja izvire iz Dišanove Fontane.

Koliko ste zaljubljeni u muziku?

Đole: Strast je velika, i ona se ogleda u tome da su čak dva člana na dan svirke prvi put uzeli instrumente u ruke i izašli pred publiku.

Milutin: I bilo je dobro!

27655085_1743586525664340_6865272056785273981_n

Po čemu ste slični, a po čemu različiti međusobno?

Teodora: Po čemu smo slični? Hm, to je lako. Poprilično sam sigurna da se ne bismo našli na istom mestu u ovom sastavu, da nije muzike u koju smo svi očito ludo zaljubljeni, tako da eto, ljubav prema istoj nas je spojila, ljubav prema istoj nas i čini sličnima. A po čemu se razlikujemo? Po mnogo čemu, da budem iskrena. Karakteri, ideje, želje, pa čak i muzika. Svako od nas ima neki svoj univerzum u kome je stalno; sudarom tih univerzuma nastao je bljesak, i nastali smo mi, tako različiti, a opet tako slični. Tim razlikama dopunjavali smo jedni druge i kao rezultat toga stvorili smo ono o čemu smo toliko sanjali. Stvorili smo mesto gde različitost nije bila osuđivana, već ključ uspeha.

Milutin: Kog uspeha?

Teodora: Pa što se nismo raspali nakon prve svirke! (smeh)

Šta vas povezuje?

Nina: Da nije nekog privatnog druženja i sličnih interesovanja verovatno se ne bismo ni okupili. Svi se puno volimo i podržavamo jedni druge. Mene inspiriše rad sa svima njima, podstiču me da napredujem i sve više radim na sebi.

27750122_1735774846445508_2261430282951448328_n

Kako birate pesme?

Milutin: Pa… Najteže pitanje. Nekako spontano, istina je da nam fali koncept, ali sviramo onako kako osećamo.

Šta slušate kad ste sami?

Miša: Ja konkretno slušam bluz, i inače slušamo svi različitu muziku. Smatram da nam to pruža širinu pri kreativnom radu.

Šta čujete u tišini?

Bajaginoj?!  (jednoglasno)

28279660_1757283067628019_4891108621577748304_n

Jeste li razmišljali o pisanju autorskih pesama?

Milutin: Najlepši osećaj je biti uključen u kreativnu mašinu, još lepši ako odatle izađe nešto kvalitetno. Jedan od zadataka nam  je da u narednih mesec dana i predstavimo prvu autorsku pesmu. Možda je sve preambiciozno, ali to je ono čemu težimo, sopstveni kreativni prostor.

Gde biste voleli da budete za 5 godina?

Na kraju, trudimo se, videćemo šta će da ispadne, mnogo smo zeleni još. Živimo trenutak!

 Zašto ste vi crna ovca?

Pa nismo mi crna ovca, mi smo razuzdano jagnje izgubljeno u farbari!

27459191_1735820399774286_1870340085035284423_n

Razgovarala: Srbijanka Stanković

Fotografije: Branislav Rosić, Dejan Milenković