12 mar CRNA OVCA NEDELJE: Bez Lene – Najlepši osećaj je biti uključen u kreativnu mašinu

Zvanično, „Bez Lene“ je ozbiljan muzički sastav simpatičnog i duhovitog naziva, koji čine prokupački srednjoškolci Milutin Milošević, Đorđe Kovačević, Mihailo Milenković, Vladimir Mirković, Nina Stojanović i Teodora Stanojević.

Nezvanično, ovaj bend je priča o snu, mladosti koja se ostvaruje i koja ne poznaje granice. Jer oni (u proseku) imaju 16 godina, žive u malom gradu i – sviraju svoju muziku i svoju energiju, i to bez Lene Kovačević.

Ko je Lena? I zašto bez nje?

Vlada: Ko je Lena? Lena Kovačević. Zašto bez nje? Ni mi nismo potpuno sigurni, jednostavno se nije pojavila na audiciji za prateće vokale. (smeh)

Kako je nastao vaš bend?

Ideja za nastanak benda izrodila se za vreme jednog letnjeg pozorišnog festivala u gradu. Otkazana je jedna predstava i bilo je potrebno da se upotpuni to festivalsko veče, te smo se na brzinu skupili i za dva dana spremili svirku.

Da li je „Bez Lene“ bend bez frontmena? Ko je muzički vođa u vašem svetu?

Bend jeste bez frontmena, vode nas duhovna ovaploćenja nekih drugih muzičkih i umetničkih uzora poput duhovne snage Lene Kovačević, inkarnacija nerođenog brata od tetke Džimija Hendriksa, na transcendentalnom polju najbliži crnoj rupi koja izvire iz Dišanove Fontane.

Koliko ste zaljubljeni u muziku?

Đole: Strast je velika, i ona se ogleda u tome da su čak dva člana na dan svirke prvi put uzeli instrumente u ruke i izašli pred publiku.

Milutin: I bilo je dobro!

Po čemu ste slični, a po čemu različiti međusobno?

Teodora: Po čemu smo slični? Hm, to je lako. Poprilično sam sigurna da se ne bismo našli na istom mestu u ovom sastavu, da nije muzike u koju smo svi očito ludo zaljubljeni, tako da eto, ljubav prema istoj nas je spojila, ljubav prema istoj nas i čini sličnima. A po čemu se razlikujemo? Po mnogo čemu, da budem iskrena. Karakteri, ideje, želje, pa čak i muzika. Svako od nas ima neki svoj univerzum u kome je stalno; sudarom tih univerzuma nastao je bljesak, i nastali smo mi, tako različiti, a opet tako slični. Tim razlikama dopunjavali smo jedni druge i kao rezultat toga stvorili smo ono o čemu smo toliko sanjali. Stvorili smo mesto gde različitost nije bila osuđivana, već ključ uspeha.

Milutin: Kog uspeha?

Teodora: Pa što se nismo raspali nakon prve svirke! (smeh)

Šta vas povezuje?

Nina: Da nije nekog privatnog druženja i sličnih interesovanja verovatno se ne bismo ni okupili. Svi se puno volimo i podržavamo jedni druge. Mene inspiriše rad sa svima njima, podstiču me da napredujem i sve više radim na sebi.

Kako birate pesme?

Milutin: Pa… Najteže pitanje. Nekako spontano, istina je da nam fali koncept, ali sviramo onako kako osećamo.

Šta slušate kad ste sami?

Miša: Ja konkretno slušam bluz, i inače slušamo svi različitu muziku. Smatram da nam to pruža širinu pri kreativnom radu.

Šta čujete u tišini?

Bajaginoj?!  (jednoglasno)

Jeste li razmišljali o pisanju autorskih pesama?

Milutin: Najlepši osećaj je biti uključen u kreativnu mašinu, još lepši ako odatle izađe nešto kvalitetno. Jedan od zadataka nam  je da u narednih mesec dana i predstavimo prvu autorsku pesmu. Možda je sve preambiciozno, ali to je ono čemu težimo, sopstveni kreativni prostor.

Gde biste voleli da budete za 5 godina?

Na kraju, trudimo se, videćemo šta će da ispadne, mnogo smo zeleni još. Živimo trenutak!

 Zašto ste vi crna ovca?

Pa nismo mi crna ovca, mi smo razuzdano jagnje izgubljeno u farbari!

Razgovarala: Srbijanka Stanković

Fotografije: Branislav Rosić, Dejan Milenković