Ulicama bi trebalo
oduzeti ćoškove.
Zagraditi ih.
Ukloniti.
Ćoškovi grebu,
kada ih okrzne ruka.
Oštri su.
Nepregledni.
Ćoškovi bole.
Na njima se rastaje.
Oni pamte septembre,
februare,
aprile.
Pamte zagrljaje,
stisak oko rebara.
Dah pored uha,
i otkucaje srca.
Ćoškovi se
nakoso urežu u sećanja,
pa zagrebu svaki put
kada ih očešeš.
Zagradite ćoškove.
Možda ćemo duže,
biti zajedno.
Jer nećemo imati gde
da se rastanemo.