23 apr Ćorci

Draga J.

Posle dvanaest sati sna, umora koji me je sustigao nakon igranja šaha, noćnog druženja i puštanja ploča sa ortakom, odlučio sam da ti napišem ovo pismo. Povod – snovi koje sam noćas usnio. U njima sam mlađi i ponovo je tu moja srednjoškolska simpatija. U snu je čak i ukrala tvoje prvo pismo upućeno meni, ono sa kovertom crvene boje koje još uvek čuvam. Podsvest je čudo, što bi jedan od mojih prijatelja umeo da kaže u ovakvim trenucima.

Ne znam da li si dobila kovertu sa čokoladom, paklom tvojih omiljenih cigareta i književnim časopisom u kome su objavili jednu od mojih novijih kratkih priča. Verovatno jesi. Moja prećutna poruka da sam još uvek živ i borim se u ovom (ne)vremenu.

Sećaš li se devojčurka sa jedne od književnih večeri? Pa, odrasla je i sada sa momkom stanuje u mom komšiluku. Ispričala mi je da je umalo postala žrtva pljačke. Od tada nosi skriveni nož. Pokazala mi ga je dok smo pili čaj posle relativno mirne protestne šetnje. I ja sam njoj pokazao suzavac. Nabaviću joj jedan ako uopšte ostanem u zemlji.

Elem, moje crne slutnje su se ostvarile. Pronašao sam dva pištolja u očevom podrumu. Ni on ni deda mi za života nisu govorili o njima. Stara „Bereta“ 6,35 mm i nekakav turski pištolj kalibra 9mm. Smešna je i jeziva ova „Bereta“ delimično izguljene farbe, u staroj kožnoj futroli braon boje.

Odlučio sam da ih napunim ćorcima, dan nakon što mi je neki kreten obio poštansko sanduče i ukrao račun za internet i primerak fanzina. Zamisli, fanzina o panku i roku! Isprobao sam pištolje u novogodišnjoj noći – otvorio prozor i ispalio dva kraća rafala. Sutradan sam ih očistio i podmazao.

Moja srednjoškolska simpatija koja me je muvala i na kraju htela da prevari dečka sa mnom, iz osvete, naravno, me je tog leta pozvala na bazen. Hah, nije znala da slabo plivam i brzo pregorim.  Otišao sam i igrao poker u majici i bermudama dok je ona plivala pokazujući svima svoj ten i vižljasto telo. Sada ima bebu sa nekim trećim. Bebu od skoro godinu dana. Ah da, sreo sam je i kada sam išao na jedan od prvih sastanaka sa tobom. Tu je nekakva veza koju neuroni fragmentuju.

Nadam se da su norveškog pisca čije si mi odlomke dala da pročitam preveli i objavili u celini. I da si zdrava i srećna, srećnija no što se u ovoj postapokalipsi biti može.

Svako dobro.

Srdačno, Z.

Autor: Marko Antić

Fotografija: weheartit.com