Čežnja

 

Nije to ljubav;
Kad voliš, pa razum izgubiš,
Kad tišine nadglasaš,
Prašinu podigneš,
Utihneš, bez glasa ostaneš, vrteći se ukrug.
To je ludilo!
A ja, više, ne umem da budem luda…
Želim da utihnem na tvojim usnama pred san,
Da se ušuškam na tvojim grudima
I zoru dočekam u tvojim mislima,
Tek toliko!!!
Šapat da mi ravnicom pošalješ
Mislima ledja pokriješ, da ne nazebem
Dok te po snovima jurim.
I jedan osmeh u kosu da mi sakriješ
Za dobro jutro i dobar dan celi.
Kad se sabere sve…
I nije to neka matematika,
Više fizika, možda?
Mislima na zemlju me spuštaš
Da ne odletim gde ne treba,
Sečeš mi krila, da mi želje ne tresnu
I vraćaš me tamo, gde nikad nisam bila
Samo da vidim…
Kako nikada sa tobom luda neću biti
I koliko ću te, čežnjom, voleti.

 

Autorka: Ljiljana Nikolić

Fotografija: weheartit.com