Hajde sa mnom u bioskop! U podne, kad svi normalni ljudi rade. Kako to misliš ne umeš? Umeš. ‘Ajde. Možeš. Obećavam neću nikome reći Kako si rukom sklonio suzu sa vrha mog nosa. Obećavam. Hajde sa mnom na ringišpil! Da hvatamo igračke u visu Kako to mislis ne smeš? Smeš. Hajde. Lako je. Obećavam da neću...
Danas, posle tri godine, opet smo na početku. Jedina razlika je što se poznajemo. Možda ga poznajem više nego što on poznaje mene. Što je verovatno subjektivno mišljenje - ali uzimajući u obzir moje voajerske sposobnosti, nije daleko od istine. Priznaću - poznaje me dovoljno. -...
Poznajem ga odavno. S obzirom na relativnost vremena, tačku, koju posmatramo, u ovom slučaju, u prošlosti – davno, može biti i juče, sve zavisno od toga kako shvatamo vreme, tako da ću daljinu u vremenu meriti kroz količinu informacija koju znam o osobi. Ako tako...