Bururet – vrtoglavica. Vrtoglavica (vertigo) – poremećaj orijentacije koji se manifestuje snažnom iluzijom kretanja u prostoru. Ja – žrtva vrtoglavice. Njen poklonik, pratilac. Jurim je kao mahnita, u stopu za njom. Njena sam senka. Ona je moj spas. Od kada pamtim sa mnom je....
U polusenci ulične svetiljke dečak od, reklo bi se, šest godina, prišao je slučajnom prolazniku, gospodinu dobro utopljenom u debljini kaputa i sopstvenog stomaka, zatraživši mu koji dinar. Gospodin se podrugljivo nasmeja, i podigavši prezrivo levi ugao usne, dade dečaku nekoliko gvozdenih novčića. Dečak se...
Sjedim u kupeu voza i posmatram kapljice kiše koje se slivaju niz prozorsko okno. Neke od njih se spuštaju jednom putanjom, drže se svog pravca i veoma brzo dolaze na svoje odredište, dok neke druge krivudaju, čas lijevo, čas desno, te stoga nešto sporije nalaze...
„U životu da sretoh čoveka kao što sam ja odveo bih ga u ludnicu.“ ...
Da sam umela sa ljudima kao što umem sa rečima, život bi mi bio pesma, a ne aforizam. Težnja da sa malo reči kažem istinu. Životne borbe same su odredile pravac kretanja. Mada, bez vetra u ledja, u ovim vodama pisane reči plivam bez sraha...
Dok je u romanu ,,Derviš i smrt’’ u središtu pripovedanja mržnja kao emocija koja vodi ka borbi i osveti, u romanu ,,Tvrđava’’ Selimović je glavnog junaka Ahmeta Šaba stavio na put ljubavi, nudeći mu mogućnost da najteže životne tegobe prevaziđe vodeći se najplemenitijim osećanjem. Ljubav...
Za gospođu Lenku, čaša vina je bila put do „tamo.“ Staza do „nazad“. Ono što je bilo „pre“. Ono što je ostalo „iza“. Sada je najjednostavnije bilo živeti kao drugi. Ujutro se probuditi, skuvati kafu, otvoriti prozor. Postojalo je „Dobro jutro“, „Dobar dan“, „Dobro veče“. Ta...
Život je tada bio ništa, do pesma, poigravanje žica i koščatih prstiju uličnog svirača, čoveka koji je pevao Mesecu....
Puče šamar. Obrazi zabridiše od siline udarca, vrelina obuze celo telo a tračak nade odlete istom brzinom kojom se i spustio na teme moje glave. “Dobro došla u stvaran život”- prigušeno se čuo glas u mojim ušima. Osvrtala sam se oko sebe i gledala u nepoznata umetnička dela...
Bilo je nečeg istovremeno lijepog i tužnog u njenim očima. Uvijek je bila nasmijana, ali njene oči – ta dva okeana – kao da su u dubinama svojim skrivale neko nedostižno i sveto, još uvijek neotkriveno blago, i istovremeno bile ogledalo svih ožiljaka koje je...