Rodim. Plačem, vidim, čujem, jedem, spavam, smejem, puzim, padam, prljam, stojim, hodam, pričam. Osećam. Igram, skačem, žmurim, vijam, plivam, bacam, gađam, vičem, trčim. Krećem. Učim, pišem, brojim, brišem, množim, dobijam, zaljubljujem, volim, stidim, sanjam, glumim, plešem, družim, takmičim, osvajam. Odlazim. Treniram, pobeđujem, dajem, žrtvujem, primam, gubim,...
Možda Po zaista i jeste mislio na sve detalje izložene u „Filozofiji kompozicije“ prilikom pisanja „Gavrana“, a možda se samo htio poigrati sa nama – našaliti se i sa čitaocima i sa kritičarima. Mora da su jadnom čovjeku dosadila svakojaka pitanja o tome kako je moguće...
Jeste li čitali „Gavrana“? Mora da jeste. Ma, vjerujem da jeste. Ali ako ipak nekim slučajem niste, recite mi, molim vas, šta onda radite ovdje? Zašto uopšte čitate moj tekst? Ovdje vam nije mjesto. Ovaj tekst nije namijenjen vama. Nećete ga razumjeti. Ali ako vas...
Moj prvi susret sa Edgarom Alanom Poom desio se prije nešto više od 10 godina. Srednja škola, pubertet, simpatije i prve ljubavi – idealno i plodno tlo za usađivanje ideja romantizma, njihovo prihvatanje, razvijanje i, na kraju, samo življenje istih. Jer niko nije u stanju da...
„Well, meet me, Jesus, meet me, Meet me in the middle of the air. If these wings should fail me, Lord, Won’t you meet me with another pair? Well, well, well, so I can die easy.“ In my time of dyin’, Bob Dylan Po reci se prosuo krvavi odsjaj zalazećeg sunca....
Grčeći se, pučina je besno gutala vodu, bacivši me soli, razigranoj pod raspolućenim svodovima, nazasitim....
,,Slušajući pripovedanja različitih pripovedača, u različitim vremenima i prostorima, sve više je moju misao okupiralo ubeđenje da svaki čovek na ovoj planeti ima neku svoju tajnu priču. Jedinstvenu zabranjenu priču koju, ni kad ostane sam, zatvoren u četiri zida, ne sme da izgovori.’’...
„Kada umrem, naći će Dablin urezan u mom srcu.“ Tom jednom jedinom rečenicom ispričan je ceo Džojsov usud da piše, mašta i rečima gradi svoj voljeni grad. Grad iz kojeg je oteran, a koji je proslavio. Grad u koji je smestio priču najvećeg romana napisanog na...
,,Nije ga mrzela. Nije mogla imati dva srca, dve duše. Imala je samo ono jedno, ono koje je davno položila na njegove šake.’’...
Zamaknu pred njim još jedan na kome ne razaznade usta, nos, oči. Ništa do krpica kože koje su visile sa kostiju. Davno on beše prestao da među ostacima tih bednih stvorenja traži nešto poznato, blisko, pa ipak, u trenutku kada je trebalo zamahnuti, kada je...