Biće mu boginja, U krevetu Dok satkana od strasti, Prelazi prstima, golicljivo, po njegovim grudima. Biće mu boginja, Pod oblačnim noćnim nebom Dok okupana uličnim svetlom, Osmehom topi hladne ivice Njegovog pogleda. Biće mu boginja, Sa glavom na njegovim grudima Dok izgubljena između redova, Čita mu kroz šapat stihove Prve ljubavne pesme. Biće mu boginja, Sa rukom u njegovoj, Dok ciča joj...

Zašto mi ostavljaš otključana vrata od svog stana? Zašto mi se daješ u ove kasne sate, Kad grad zamre? Zašto mi daješ najlepše godine tvog života Potajno iza zagnutih zavesa? Zašto me puštaš da prisvajam tvoje prste Okićene srebrom i belim zlatom? Zašto me puštaš da ljubim tvoje teme i nos zaranjam...

Eto te opet. Nenajavljen. Neodoljiv u svome „Ne mora niko da zna“ Eto te, snom putuješ Ranom zorom u nedelju. Ne da mi se da se budim Jer nestaćeš kroz krmeljive obrise jutra. A ovde sam ničija, Ničija do tvoja, Nedeljom ujutru u snu. Još samo tri minuta, Tu malu večnost, Dok se tvoj lik ne izgubi...

- ‘Ajde ženo! - Hej! Nisam ti ja žena! To što si me verio preko poruke ne znači da možeš i da me ženiš. Alo! Ništa bez šatre i petsto gostiju – po danu. A tri dana najmanje, kao Ivkova slava. Nećeš mi to uskratiti! - Hahahaha!...

Želim da volim neobuzdano i neukroćeno Ne kao ona goropad. Želim da se bacam u zagrljaje Kao što u snu padam u ambise. Želim da poljupcima skidam sav teret sa usana, sa lica, sa pluća. Pusti se. Pusti se. Prepusti se! Otpusti kočnice. Želim da kad dođu kasne vrele letnje noći Legneš pored mene Na topao bulevarski...

Nisam ni primetila kad je pustio muziku. Išla je savršeno tiho i neprimetno u pozadini. Valjda to tako sa njim ide – neprimetno. I mrak je pao. Neprimetno. I on sasvim primetno leži blizu mene. Sve zvuči kao soul Marka Luisa: „U mojoj sobi mrak i čim...

Hajde sa mnom u bioskop! U podne, kad svi normalni ljudi rade. Kako to misliš ne umeš? Umeš. ‘Ajde. Možeš. Obećavam neću nikome reći Kako si rukom sklonio suzu sa vrha mog nosa. Obećavam. Hajde sa mnom na ringišpil! Da hvatamo igračke u visu Kako to mislis ne smeš? Smeš. Hajde. Lako je. Obećavam da neću...

Danas, posle tri godine, opet smo na početku. Jedina razlika je što se poznajemo. Možda ga poznajem više nego što on poznaje mene. Što je verovatno subjektivno mišljenje - ali uzimajući u obzir moje voajerske sposobnosti, nije daleko od istine. Priznaću - poznaje me dovoljno. -...