Šarena marama oko glave – da mojim ušima bude toplo. Majica, pa džemper, pa jakna, pa pončo – da mojoj koži bude udobno. Par boja i osmeh – bila sam spremna za kafu sa njom. - Danas izgledaš nekako šareno. Onako meksički šareno. - Kažu da je Meksiko lep....
Vozimo se. Zapravo, Nebooki nas vozi, a ja kroz šoferku piljim u nebo. Mislim da se taj deo auta zovu šoferka. Ja ga zovem prozor. Uvek je prozor ono kroz šta možeš da vidiš nebo. Mrak i zvezde se prepliću sa saobraćajnim znacima i retkim svetlima automobila koji klize...
Nađa me već pola sata ubeđuje kako treba da odem da kupim jelku i kako će mi ona pomoći da okačimo ukrase. Kako decembar nije decembar, ukoliko nema šljokica i boja. - Tetka, ja baš mislim da ne možeš u Novu godinu ako ne okitiš jelku! -...
Dragi Deda Mraze, ne znam da li sam bila dobra ove godine. Ne znam ni koliko ti trenuci u kojima sam bila dobra utiču na izbor poklona koji bi mi eventualno spustio kroz dimnjak i ostavio pored jelke. Znaš i sam da i ove godine nemam dimnjak...
- Šta radiš? - Sređujem sobu i naletim na „onu“ kutiju. - I? - Pa, ništa. Sedim između truleks krpe, prašine, nekog sredstva za skidanje tvrdokornih mrlja i kutije. - I? - Kutija me gleda i ja gledam nju. Ne znam da li treba da je otvaram ili da lepo...
- Šta ti nosiš u svom emotivnom prtljagu? - Nesposobnost da zavolim ponovo. - Uf. - I crno. I zaobilaženje mesta koja me bole. - Misliš da je poenta u zaobilaženju, ako već vučeš prtljag? - Poenta je u tom mestu. Ono je uvek tu, a ne i neko zbog...
- Hoćeš da pođemo? - Gde? - Ne pravi se luda. Tako se pita. - Ko se pita? - Devojčice. - Koje devojčice? - One što su ti lepe. - Ja sam tebi lepa? - Mnogo. Tako smo „pošli“. Pre mnogo godina. U jednom školskom dvorištu. Tako se „polazilo“ u držanje za ruke, poljubac i...
Bio je utorak. Otključala sam vrata i ušla u tih 48 kvadrata. Bacila sam ranac i kaput na “direktorsku fotelju” i odvrnula sam džez. Uzela sam kanticu sladoleda i plastičnu kašiku. Potom sam legala na pod. Naravoučenije: Ležim na podu “Baze Crna ovca”, davim se u...
Tijana je zauzeta. Boji snove. Tri male prostorije na Dorćolu pretvara u oazu za crne ovce. Naučila je koje se vrste lepkova koriste za različite materijale i koliko im treba da se osuše. Zapamtila je imena svih prodavaca iz obližnje farbare, jer ih ovih dana...
- O čemu razmišljaš? - Nemam pojma. Sedimo u bolničkoj čekaonici. Klatim noge i posmatram ljude. Pokušavam da zamislim njihove živote koje su ostavili van ove čekaonice. Njihove priče. Pitam se da li im je lakše da nose te priče ili povrede zbog kojih su tu. U...