Vjetar je duvao, dok su se u oblacima odigrali neki važni ratovi. Tiho, dugo i dovoljno da spusti sve te suze niz obraz. Baš kao u nekom usporenom filmu, još jednom se vratila svaka riječ jača od mača, štita i kamena. Ne znam gdje prestaje...

- Znaš, tetka, mislim da treba da se uozbiljiš. - Otkud ti sad to? - Pa ove godine puniš trideset godina. Mama kaže da je to mnogo. - A šta ti misliš? - Mislim da treba da radiš ono što voliš, da se više smeješ i da pošalješ onom...

Jednom mi je moja frizerka rekla da se nikada neću udati. To je zaključila iz mojih objava na fb. Te da sam u nekom drugom svijetu. I jesam i divan je taj svijet, u njemu se redovno udajem i pravim najzabavnije svadbe. “Nisam mu po mjeri.” Od sada ću...

Večeras, na kružnom toku nekog mesta, čije se ime lako zaboravlja, ugledala sam njih. Iza mene ostaje veliki grad, u koji ću se ujutru vratiti, a ispred mene neki dečak, u bermudama, zaviruje u autobus koji je tek pristigao na stanicu. Nekog traži. Moj se zaustavlja,...

Moje ime nije važno. Ja sam ionako samo broj. Radim u školi već nekih deset godina i predajem strani jezik. Zapravo, radim u tri škole, ali ne iz nekog pomodarstva i jer sam toliko dobar predavač, pa su moje usluge tražene na sve strane, nego jer...

Šta ako je ovo danas ono što smo nekad jedva čekali? Šta ako sreća ima krov? Život bi bio besmislen ako bismo smatrali da postoji krov sreće. Spratovi sreće uistinu postoje, i uvek ćemo osetiti razliku između prvog i devetog sprata, ali cilj traganja jeste da uvek idemo...

Ovo je Miloš. Miloša znam kao kolegu sa fakulteta. Uvek nasmejanog, kome fantastično stoje odela. Mada, na FON-u sve kolege izgledaju kao da su rođeni u odelima - scratch that last. Danas, Miloš je svetski čovek, što bi naši rekli. Kada smo razgovarali pre tri meseca...

Znaš, nešto sam razmišljala ovih dana...

Rogobatna i tamna u svakoj namjeri da bude dio nas. Vuče se, veže lancima, donosi nemir i stvara neku čudnu težinu na vlastitim prsima. Opet mi je pod kostima duboko urezala hladnoću i strah. Ponovo u njoj učim hodati, stvarati i živjeti. Toliko sam dugo...

Da kiša ne pada, cveće nikad ne bi raslo. Svet se svodi na princip domina. Kad samo pomislim da radeći neke stvari izazivam neke druge, treće, pete stvari, shvatim da je isto. ,,Da nisam ovo, onda ne bih ovo’’. Da se naši roditelji nisu našli, ne bi bilo...