Da si pokucala Otvorio bih (Nakon par trenutaka) Kako to misliš Smešno je Plašiti se one Koja kroz vrata prolazi Koja savijutke Razvrstava Pod kažiprst potura Nedovršeni stih Kako to misliš Smešno je Stiskati ćebe I ležati na pločicama Kako da te ućutkam (Ko si?) Dok mi recituješ Nezapisano Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Znaš kada te nije strah, da govoriš? Onda kada shvatiš, da te niko ne sluša. Kada sebi samome, objašnjavaš ono, što drugi, u tebi ne razumeju. Ili možda nikada nisu, ni pokušali da otkriju. Govoriš. Kad niko više ne ćuti. Reči ti u nedra zapadnu, i ne znaš kome si ih, izgovorio. Govoriš. Kada nemaš o čemu, da ćutiš. Kad se u prazno, govori...
Lažeš Milena, Lažeš ženama na pijaci Da živiš u ulici Jorgovana; Da si odavde, Lažeš kad se sagneš Da sakriješ korake, Da iz reči ne prevagneš U mesto iz kog si me napustila. Lažeš Milena, Lažeš da si dobro I lažeš dok pitaš kako sam. Lažeš da si sama Ženama na pijaci I da su par narandži Sasvim dosta. Lažeš...
(Električni orgazam – Nebo) Napolju laje pas. Ne znam zbog čega. Budi me pre alarma. Zadnjih nedelja ustajem po mraku. Stan napuštam po mraku. U stan se i vraćam po mraku. Između je veštačko svetlo neonke u fabrici. Kao pilići u inkubatoru, ljudi se tiskaju jedni...
Divno je biti u toplom domu dok napolju pada kiša Naročito ako ne moraš nigde (a ništa ne moraš) Tad se malo osećaš zaštićenije nego ostalih dana Ne mariš mnogo za druge ljude Tamo napolju Kiša kao da spira sve te mirise i teskobe I donosi ti jednu novu snagu Donosi ti...
jutros nisam želela da ustanem ali telefon je zvonio uporno neko te je tražio rekla sam da više nisi ovde "da li se vraća?" to sam i ja htela da znam i spustula slušalicu nisam bila tužna samo umorna stavila sam tursku kafu i sipala je u okrzanu šolju boje ružinog pepela setila se tebe koji si me...
Ljubomorna sam na svaku sitnicu koju dotakneš. Na svaku životinju za koju kažeš da je slatka. Ljubomorna sam na druge žene kada im se osmehuješ. I na te kofere koje vučeš levo, desno. Ljubomorna sam na to avionsko sedište na koje si upravo seo. I na te papire koje držiš...
Kada je na slučajno odabranoj radio stanici u tri sata ujutro u jednoj njemačkoj provinciji krenula pjesma Vide Pavlović, moj drug Kemo je parkirao golfa na proširenju i počeo da plače k’o tek rođeno dijete. Kada biste pitali bilo kojeg švabu da vam objasni taj...
Ja sve strahove zaključam u jedan i nazovem ga - samoća. A kome ja, oči moje, mesto tebe sve ovo smem reći? I priznati da se nalazim posle tebe. Sa čijeg prozora gledaš u lepote praskozorja, i pod čijim prstima razvezuješ poslednju tračkicu na noćnoj haljini? Ko ljubi...
Ne volim ozbiljne ljude. Dosadni su. I veliki glumci. Samo da bi bili prihvaćeni i uklopili se u društvo. A onda se bore, protiv pravog sebe u četiri zida i lažnog sebe kad izađu vani. I fasade se gomilaju, dok od njih ne naprave stvarno ozbiljne i nadasve glupe ljude. Ljušture perfekcionizma i lažnog sjaja. I čemu...