Kad sam ja bila velika napisala sam ti pesmu Za rođendan Tebi kojoj je nos uvek u knjigama Poklonila sam ti slova Samo tvoja Kad sam ja bila velika Napisala sam ti pesmu Jer kroz priče ti si već celi svet obišla I kroz pesme dušu za života nahranila Maštu svoju bajkama si obojila Red je bio...
Mudar čovek puno greši Jer najbolje uči onaj koji ne zna puno Često plačeš u zadnje vreme Iako se svakog dana ponovo zaljubimo jedno u drugo I vreme provodiš zaokupljena poslom koji voliš Samo sedneš pored mene Nasloniš mi se na rame I počneš da jecaš Ni ja nisam srećan Iako mi svaki dan...
Previše kurvi je spavalo na mom jastuku. Zato i teško zaspim. Posmatram ih često, kako tako lako utonu u san, bez meškoljenja, okretanja, kao kada radnik sa mešalice popije pivo nakon naporne šljake i nasloni se na fosnu. One mirno spavaju na perju okupanom krvlju...
Draga J. Posle dvanaest sati sna, umora koji me je sustigao nakon igranja šaha, noćnog druženja i puštanja ploča sa ortakom, odlučio sam da ti napišem ovo pismo. Povod – snovi koje sam noćas usnio. U njima sam mlađi i ponovo je tu moja srednjoškolska simpatija....
Šta sam izgubio pod ovim stopalima od mraka i zvezda? Samo lice, izgužvano u gomili. Udahnem i prosipam boje na tvoja platna, jer najlepši su pejzaži tvojih ramena. Večeras mesec negde žanje noć nad rekom, a ja svratim, ponekad, da gledamo čemprese i nebo, nisko, nisko. Otvori sada sve ormare mog srca i pusti moljce da zaplove krvotokom. Autor: Đorđe Topalović Fotografija: weheartit.com ...
Bila je noć. I sreli smo se. Negde na raskršću dva sveta. Iako smo znali da dva smo sveta različita, kao što kaže ona pesma. Prišao sam joj, i duboko se zagledao u njene oči. I proživeli smo ljubav u minut i po, za svih onih...
Sećaš se Kneza Miloša? Kod broja 23, na trenutak zaustavljenog kosmosa. Februara, hladnog vazduha, ranog dolaska proleća. Sećaš se? Tvoj zagrljaja, iz univerzuma ukradenog komada. Prolaznika, njihovih utišanih koraka. Nečujnog proticanja saobraćaja. Sećaš se otkucaja? Preklopljenih grudi. Na leđima stegnutih šaka. Ritma udaha i izdaha. Sećaš se vetra? Mirisa grada. Umornih stopala. Stajanja. I čekanja. Da se srca raskače. Dok u grudima stoje naopačke. Sećaš se odlaska? Hodanja unazad. Neizvesnog povratka. "Javi se...
Bio je kasni februar, dvadeset sedmi, kada je na svet došla malena devojčica, karakteristična po svojim ledeno plavim očima koje su, iako kod tako male osobe pružale osećaj pomešan stravom i letargijom. Isti dan je porodica na poklon za rođenje dobila od jednog francuskog slikara...
Ovo su reči za umorne. Ovo su stene od magle. Ovo je zemlja od noći i milja, san za jagnje, čežnja za usne, smeh siročeta i plač nerodilja. Ovo su reči što noćas pišem, i sinoć isto, i sutra veče, neko mi, mislim, jedanput reče da ima negde u mraku reka, da svet se...
Ako se dogodi da ne napišem više nijednu pesmu tu ću odluku doneti večeras nešto iza ponoći u vidno pijanom stanju sit porušenih ideala izneverenih prijateljstava i noževa što se godinama zarivaju u moja leđa. Ako se dogodi da zaboravim ko sam, i zbog čega sam do sada ovaj život vodio to ću podeliti sa čitavim svetom u testament natopljen, crnim mastilom. Ako se dogodi da poželim da ugasim svaku emociju u...