Žmu ima alergiju na brak. Sve je počelo sa osmehom. Moja mama ima tu neku teoriju da ja mogu svakog da razvedrim. Kaže, kad uđem u sobu kao da uđe sunce. Čovek bi rekao da svaka majka za svoje dete to misli. Ali onda je tu moja...
Ili kako se (p)ostaje – prijatelji zauvek. Ujakov i Žmuov rođendan bili su divan povod mojoj premladoj Ujni da nas svojim doskočicama pošalje u starački dom. Veče preslišavanja zajedničkih (hiljadugodišnjih) dogodovština završila je sa: “Laku noć, omladino!” Još malo pa pitaće – te – starost – gde...
Ili: ja se tebi sviđam, a ti meni? Karolina i ja smo sedele u bašti lokalnog kafića i slavile jedan veliki uspeh. Na stolu su bile njena diploma za najbolju poeziju, moj rokovnik, nes i cedevita. Uživkanje u vreme ručka bez ručka. Ivona je otišla deset...
Seneka je rekao: “Ko je svugde nije nigde”. Više mi odgovara to nigde no biti na bilo kom mestu bez njega. Bez Žmua, ne Seneke. Posle 6 nedelja vraća se kući. Žmu, ne Seneka. Bili su to dugi dani, a ja sam ih upakovala u jurnjavu,...
“Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete. Sve je imalo dušu i sve su duše bile jedna.” Tad kad smo znali da smo ljudi, nismo mislili o tome da li je nešto drugačije od onog kakvim se predstavlja. Svet je bio naše igralište,...
Rođendanska slova „Tata, svašta stane u 50 godina, ali verujem da ono najbolje tek sledi.“ Tata i ja smo ponovo proslavili rođendan zajedno. On je napunio 50 i potpuno zasenio tim brojem svih 28 mojih nežnih godina. Izašla sam iz sebe i obišla jedan krug oko svojih misli....
Praznici su da budeš sa onima koje voliš. Praznici mirišu na pečen hleb, na puding od vanile i prejedanje u najavi. Praznici su da shvatiš da uža porodica znači vas petnaestoro i okupljanje za jednim stolom. Tu su prijatelji i neslane šale koje se tiču (ne)posoljenih...
(Već) viđeno. Pregledano. Nismo se videli mesecima, a opet razgovor je tekao kao i uvek – kao da smo ceo jučerašnji dan proveli zajedno. Šetali smo kroz Tvrđavu i sve je opet izgledalo kao da smo pobegli s nekog časa ili da imamo dugačku pauzu. Naravno,...
U 2 na 3! Naredba sa malih ekrana. Poigrajte se sa svojim satovima. Skratite svoje vreme još malo. Neka bude očigledno. Okej, ovaj sat što nam kao uzmu, vrate posle s jeseni. Sve je to za naše dobro, da jutro stvarno bude jutro nama što rano...
“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.” Mi, ostali smrtnici, moraćemo malo više da se potrudimo. Žmu i ja nismo imali sreće da se probudimo jutros u Beogradu, a kad malo bolje razmislim –...