“Kad je dete bilo dete, nije znalo da je dete. Sve je imalo dušu i sve su duše bile jedna.” Tad kad smo znali da smo ljudi, nismo mislili o tome da li je nešto drugačije od onog kakvim se predstavlja. Svet je bio naše igralište,...

Rođendanska slova „Tata, svašta stane u 50 godina, ali verujem da ono najbolje tek sledi.“ Tata i ja smo ponovo proslavili rođendan zajedno. On je napunio 50 i potpuno zasenio tim brojem svih 28 mojih nežnih godina. Izašla sam iz sebe i obišla jedan krug oko svojih misli....

Praznici su da budeš sa onima koje voliš. Praznici mirišu na pečen hleb, na puding od vanile i prejedanje u najavi. Praznici su da shvatiš da uža porodica znači vas petnaestoro i okupljanje za jednim stolom. Tu su prijatelji i neslane šale koje se tiču (ne)posoljenih...

(Već) viđeno. Pregledano. Nismo se videli mesecima, a opet razgovor je tekao kao i uvek – kao da smo ceo jučerašnji dan proveli zajedno. Šetali smo kroz Tvrđavu i sve je opet izgledalo kao da smo pobegli s nekog časa ili da imamo dugačku pauzu. Naravno,...

U 2 na 3! Naredba sa malih ekrana. Poigrajte se sa svojim satovima. Skratite svoje vreme još malo. Neka bude očigledno. Okej, ovaj sat što nam kao uzmu, vrate posle s jeseni. Sve je to za naše dobro, da jutro stvarno bude jutro nama što rano...

“Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu.” Mi, ostali smrtnici, moraćemo malo više da se potrudimo. Žmu i ja nismo imali sreće da se probudimo jutros u Beogradu, a kad malo bolje razmislim –...

Nekad nije potrebno da nekog poznajemo da bi nas njegova bol zabolela. Život može da nas ošamari preko televizije, preko filma ili muzike. Najviše boli šamar u kom nema života. Disanja. Kao što nas najviše bole svetovi koji se u jednom trenutku jednostavno ugase. I...

Kada ste poslednji put ostali sami sa sobom? U tišini, bez telefona, bez televizije, bez interneta i živog čoveka? Bez papira i olovke? U tišini bez učenja, bez pisanja, bez rada – bilo kakvog rada. Sami sa sobom i svojim mislima. Uhvatila sam sebe kako stalno govorim da za...

Počneš od čekanja, završiš čekajući. Sećam se tog trenutka. Ležim oko 3h ujutro na podu sobe žutih zidova, a polifona melodija mog lepog (i glupog) telefona me obaveštava da je odgovorio na poruku. Duboko smo zaglibili u neku filozofiju – mi smo prijatelji koji se vole...

Srbijanka Stanković je mlada književnica i autorka kolumne Askine arabeske. Svakog ponedljka nam izmami osmehe svojim pričama iz spektakularne provincije. Urednica je dva portala, mnogima je desna ruka i pojas za spasavanje. Osmeh je njen lajtmotiv. Zbog brojnih fanova još jednom naglašavamo da je srećno...