10 maj Budućnost

     Budućnost – reč sastavljena od devet slova, nošena tankom linijom življenja, lebdeći poput i kakvog lamenta nad prošlošću. Da li baš moramo u potpunosti spoznati svet da bismo prodrli do najdubljih tajni koje nam skriva budućnost, ili je i to nedovoljno, pa ostajemo zarobljeni između blede crte preživljavanja i čekanja na neko novo sutra?!

     Budućnost, ta neprozirna, nedokučiva daljina, vodi nas u sve dublje razmišljanje i zasigurno ona pripada onima koji će se najduže i najdalje sećati svoje prošlosti, ma kakva ona bila. I sada, širokim i polupustim ulicama ovog grada koračam zatvorenih očiju, stegnutih pesnica, maštajući o nekom boljem mestu, gde snovi prelaze granice, gde Sunce sija i noću, o mestu gde bismo svi mi mogli osetiti žubor krvi u venama… Najednom, oštrim kandžama, zadavajući mi bol, java me vraća u zemlju koja nije ni nalik mojim mislilma. Vraća me u državu gde nemoral nadvladava poštenje, u državu u kojoj je i svaka pomisao na ljubav, pomisao na sve društvene i moralne vrednosti pretvorena u jedno ogromno ništavilo.

     Živimo u takvom svetu, a koračamo ka toj nekoj boljoj budućnosti, sigurnim koracima, otvarajući novo poglavlje u našem životu. Da li možemo bar malo uticati na budućnost, i ne dopustiti da ovaj nasukan brod dotakne samo dno… Mislim da možemo, jer smo mi sami krojači svoje sudbine, budućnosti, svog života! Neka sav sjaj i bogatsvo sveta počiva na sećanjima, na trenucima zbog kojih smo svi sada tu gde jesmo… Zbog kojih sada čvrstim držanjem stojimo ne dozvoljavajući da nas išta poljulja… – Jer ono što je prošlo, više ne postoji, ono što će biti, još nije došlo. Pa se pitamo šta zapravo postoji? Postoji samo jedna tačka u kojoj se sastaju prošlost i budućnost. Eto u toj tački se prostire sav naš život.

Autorka: Ana Babić

Izvor fotografija: facebook.com, Ljubica Ranđelović