15 sep Branko Božić: “Volim film u ovom digitalnom svetu!”

Branko Božić je profesor matematike koji se bavi fotografijom. Osnivač je grupe “Analogna fotografija” i neko ko između piksela i filma uvek bira film.

Kako se jedan profesor matematike upustio u rešavanje „jednačine“ zvane fotografija?

U petom razredu smo učili razlomke. Nedugo zatim sam na fotoaparatu video brzine okidača 1/125, 1/500.. Razlomci su išli dobro, ali je film uzeo svoj danak. To je bio početak hobija, a evo 20 godina kasnije dve ljubavi: i fotografija i matematika.

Šta se krilo iza objektiva plastičnog „idiota“ marke Konica?

Deseti rodjendan. “Veliki” dečak otvara papir sa klovnovima i tu se krije bordo Konica. Sećam se da sam skakao po krevetu od sreće. Nažalost ne mogu da nađem prvi negativ ni bilo koju fotografiju sa tog filma, ali zato moja baka pamti fotografiju njenih kadifica, saksijskog cveća koje je preplavljivalo dvorište u to vreme.

Koje kadrove voliš da uhvatiš?

Spontanost mi je izuzetno važna, naročito kadrovi koji zapadnu za oko sasvim slučajno. Nekako se potrefilo da imam taj dnk trip da sve moram da vidim, recimo kada deda trese nos kroz prste na ulici, kada pričaš sam sa sobom, a misliš da nema nigde nikoga..

Digitalna fotografija ili razvijanje filma?

Piksel smatram mrtvom tačkom koju gledamo na monitorima. Ali zato zrno na filmu je sasvim druga priča, svet za sebe. Alhemija koja te udari svom snagom i izmami osmeh je trenutak kada vidiš kako se obrisi polako, ali sigurno pojavljuju na foto-papiru potopljenom u kadici.

Pokrenuo si grupu „Analogna fotografija“ pre godinu dana. Danas grupa broji preko 2000 članova.  Šta te je inspirisalo na „pokret“?

Osnovao sam grupu spontano, da vidim koliko ljudi kod nas fotografiše na film, jer stranih grupa ima u izobilju. Naravno da ima stranaca, ali povezao sam ljude sa ovih prostora, tako da imam celu bivšu Jugu na dlanu, čiji je cilj deljenje autorskih radova, saveta, pitanja…

Od 17. do 23. septembra ćeš u „Božidarcu“ otvoriti svoju prvu samostalnu izložbu fotografija.  Šta će nam doneti „Zlatne ruke“?

Na taj način želim da obeležim godišnjicu grupe. Tema se odnosi na stare zanate koji polako, ali sigurno nestaju. Ruke govore više od reči, pokazuju stav i ispoljavaju emocije čoveka. A baš te zanatske, radničke ruke nikad nisu prljave.

Čije su „Zlatne ruke“?

Izložbu posvećujem mom dedi je koji je bio i ostao najveći čovek u mom životu, iako ga nema već 9 godina. On je imao baš te, Zlatne ruke. Znao je da popravi sve – od igle do lokomotive, a mene je učio do poslednjeg trenutka. Ovo je moja emocija prema njemu koja se ne gasi.

Zašto si ti crna ovca?

Jer volim film u ovom digitalnom svetu.
Jer gledam sa druge strane medalje.
Jer je ova tema poenta kako vreme prolazi, zanata je sve manje, a ako samo malo razmislimo od njih sve potiče.

Razgovarala: Tijana Banović

Fotografije: Branko Božić