29 dec Bostjan Fajdiga: „Tango je život i život je tango“

Bostjan Fajdiga, tangeros (tango plesač) iz Slovenije , plesom se bavi više od 10 godina. Pored tango plesa , on organizuje plesne salsa večeri, puštajući muziku i praveći uvek dobru atmosferu. Često putuje na razne tango događaje. Poznat je u Sloveniji po čestim nastupima i snimljenim spotovima u koje je uveo mnogo novih ljudi u svet tanga.

Opiši nam svoje prve tango korake. Šta te je inspirisalo da počneš da plešeš baš ovaj ples?

Trenirao sam standardne i latinoameričke plesove u jednoj plesnoj školi u Ljubljani i jednog dana me je moja plesna partnerka zamolila da idem s njom na radionicu argentinskog tanga. Na radionici smo imali priliku gledati trening jednog para koji se  pripremao za nastup na Svjetskom kupu u argentinskom tangu.

Kasnije je ovaj par osvojio Svjetksi kup. Dve godine nakon toga, 2001. godine, zajedno smo sa ovim i još jednim plesnim parom napravili tango show „Tango prohibido”.

Kod tanga me je privukla ta »pauza« u toku plesa. Od svih latinoameričkih plesova najviše mi se svidjala rumba, a tango me je na momente asocirao na rumbu. Zaista je posebna pauza u pokretu, kada se jednostavno zaustaviš i uživaš u momentu, a onda kreneš dalje. Zvuči smiješno, znam, ali sjećam se tog trenutka koji me je i privukao tangu. Kasnije, kada sam otkrio da možeš plesati tango praktično u bilo kojem gradu, sa potpunim strancem kojeg vidiš prvi put u životu, od tog momenta mi više nije bilo povratka. Tango je u početku za mene bio eksperiment koji se kasnije preokrenuo u ozbiljnu stvar.

Salsu plešem još uvek, mada ne onoliko kao nekada. U poslednjih par godina sam se više okrenuo organizaciji Salsa žurki i angažovanju kao Salsa DJ.

Kakva je tango scena u Ljubljani?

Izgleda da je tango scena u Ljubljani već doživjela svoje »zlatne godine«. S obzirom da smo tango počeli plesati u Ljubljani oko 1999. godine, a ovih dana ima samo jednu milongu u gradu gde možeš plesati redovno svake sedmice, to vam sve govori. Plesača ima dovoljno. Neki koji su počeli plesati pre 13 godina, osnovali su porodice, dobili djecu. Dolaze novi, ali imam osjećaj da nema više one pokretačke mase plesača koja bi vukla i privukla nove plesače. Bilo je i festivala, prvi već 2005. godine. Međutim, nastala je pauza koja traje već dve godine, ali nastavak obećavaju u novembru ove godine.

Ima i novih plesnih škola, pa očekujem i kod nas nekakvu renesansu u tangu.

Koliko često putuješ?

Putujem veoma često, praktično svake sedmice, ako se put za Zagreb ili Trst računa kao »putovanje«. U Ljubljani praktično ne plešem, jer jednostavno nemam s kim plesati »na svoj način«. Jedina milonga prekrivena je salsa zabavom, a ja takve zabave organizujem svakog petka, pa zbog toga odlazim u Italiju  ili u Zagreb na tango milonge. Jednom u dva-tri mjeseca odem i na neki maraton ili festival, mada volim više odlaziti na festivale.

Kada je tango u pitanju, koja ti je omiljena destinacija? Gde se osećaš najprijatnije?

Beograd!

Beograd me podsjeća na »rane« dane tanga u Sloveniji. Beograd doživljava renesansu tanga, ima jaku Tango zajednicu koja je svake godine veća i veća. Tango škole veoma dobro obavljaju svoj posao.

Nije na odmet pomenuti činjenicu da su u Srbiji žene u prosjeku dosta visoke, pa mi je lako pronaći partnerku sa kojom mogu otplesati tango lice uz lice. Ne bi mi bio problem naći partnerku u Sloveniji, ima visokih žena, ali s obzirom da sam visok 190cm, to jeste veliki problem.

Koliko je muzika po tvom mišljenju bitna?  Koliko je važno da je slično ili isto čujes kao i partnerka?

Muzika je najbitnija! Muzika te digne sa stolice, natjera te da plešeš. Muzika te može i uspavati, tada ne možeš plesati.

Idealna kombinacija je da sa partnerkom uživate i dožiljavate muziku na isti način.

Suprotno od idealne kombinacije je situacija gde se jednom partneru sviđa muzika a drugome ne. Još gore je kada vi i partnerka sasvim različito reagujete na muziku, onda ples nije više ples nego „rvanje”, jer se ne možete nikako uskladiti u pokretu.

Šta je to sto te privuče kod žene da baš nju izabereš za ples?

Ne mogu navesti neku opštu formulu po kojoj biram partnerke za ples.

Kada biram partnerku za ples na milongi gde sam prvi put i nikog ne poznajem, onda tražim ženu koja mi je na neki način simpatična. Nije ni bitno da li je visoka ili niska, da li pleše super ili je početnica, bitno  je da mi je na neki način simpatična. Onda se možemo opušteno upoznati kroz ples. Neke privuku moju pažnju zbog dotjerane plesne tehnike i onda mi je izazov kako ću ja uspjeti iskoristi taj »stilski vokabular« kad otplešem jednu ili dvije tande s tom ženom. Kada dođem na poznatu milongu među poznate ljude, onda biram partnerku koju već poznajem. Jednostavno odaberem partnerku s kojom sam u prošlosti već uspio otplesati divnu tandu i to pokušam ponoviti, mada se često dogodi upravo suprotno očekivanjima i na kraju ništa od divne tande.

Koliko je vremena potrebno za uvežbavanje dobrog tanga?

Za tango koji plešemo na milongama dovoljno je da imata partnera, usvojeno ponešto od  tehnike i stila, da se pojednako odazivate na ritam i, na kraju krajeva, da se oboma svidja pjesma uz koju plešete.

Ako govorimo o tangu za pozornicu, tu se podrazumjeva da se pleše unaprijed pripremljena koreografija. Za dobro postavljenu koreografiju potrebni su iskusni partneri koji imaju višegodišnjeg iskustva u javnom nastupanju. Kada si na pozornici sve se promjeni. Dok na milongi plešeš za sebe i za partnera, kad nastupaš ispred publike, onda plešeš za publiku i u tom slučaju se sve promjeni. Zdrava mera egzibicionizma nije na odmet i nikako ne smiješ biti stidljiv.

Šta zapravo čini dobar tango ples?

Dobra energija sa partnerom kao prvo. Sa nekim partnerima jednostavno ne možeš u zagrljaj, osjetiš nekakvu odbojnost ili barem osječaš da tu nešto ne valja. Partner je kao ogledalo, tvoje drugo ja, drugo lice, tvoj učitelj. Interesantno je da kod različitih partnera otkrivaš različite stvari o sebi. Svako posjeduje svoju vlastitu energiju koja te onda navodi na odredjenu reakciju i dijalog kroz ples. Kod svakog partnera se pitaš šta je ono zbog čega si u nekom trenutku izveo baš određeni pokret ili figuru. Veoma je važna partnerova fleksibilnost i suptilnost, kao i sposobnost da sledi i »pogodi« kroz neverbalnu komunikaciju partnerove želje. Za ovo poslednje jednostavno moraš imati neke osnove, koje možeš kroz tango još unaprediti, pošto je tango buđenje i razvijanje osjetljivosti. Mislim da je kod tanga bitno i koliko smo u stvari povezani sami sa sobom. Ako ta sprega sa samim sobom funkcijoniše, onda možemo lako pronaći i onu magičnu povezanost sa partnerom.

Kako bi najkraće opisao svoja plesna iskustva?  Koliko se razlikuje tango od salse?

Na prvom mestu je muzika. Pitanje je da li ti se svidja ili ti se ne svidja muzika. To je ovisno od svakog pojedinca.

Ali ako posmatramo ples kao takav, salsa je pre svega vesela, baš pršti od života i energije (životne i seksualne). Tango je smireniji i pre svega senzibilniji. Tango je nekakva podjela užitka, a to možeš uraditi jedino u neposrednom kontaktu sa partnerom. Kod tanga možeš mnogo više energije pustiti, prenijeti i izmjeniti sa partnerom. U tangu partnera zagrliš, kako u fizičkom tako i u psihičkom smislu. Zagrliš partnera, kojeg vidiš prvi put u životu, možda i zadnji put, ali u onih nekoliko minuta ostvariš jaku povezanost, a od te povezanosti zavisi i užitak. Užitak zavisi od vašeg dijaloga. Možeš da plešeš sa nekim ko nema baš mnogo znanja i ne pravi neke posebne figure, nego samo hoda, a tebi se čini da letiš jer ga osječaš tako divno. Užitak kod tanga ne zavisi od partnerovih motoričnih sposobnosti, zato u plesu sa amaterskim plesačem koji je ljubitelj tanga, uživaš podjednako, ponekad čak i više nego sa profesionalnim plesačem. Kontakt koji uspostaviš sa partnerom dok traje ples je bistvo tanga.

Salsu možeš plesati sa partnerom već posle prve radionice iako ti komunikacija sa partnerom ne ide još najbolje. Možete i jedan i drugi plesati nekakav »solo« u paru. Kod tanga nemaš šta raditi ako partner ne usvoji  barem neke osnove tango komunikacije. Tek onda možeš sa partnerom početi hodati u tango zagrljaju.

Budući da imaš često aranžmane za nastupe i spotove, koji bi istakao kao najomiljeniji?

Često se dogodi da, kada imaš nastup, i neko ti plati za taj nastup, na kraju nemaš  snimke od tog nastupa pošto ne smiješ imati svog privatnog snimatelja pored sebe, a onaj ko je naručio nastup, nije snimio nastup. Događa se da ti kasnije ili zaboravi ili neće poslati snimak iz nekog tebi nepoznatog razloga.

Najviše mi se svidja nastup u reklami za slovenski Mobitel koju smo snimili u februaru 2005. godine, pošto je reditelj bio popriličan »umjetnik« u svom poslu,  pa je na kraju sve ispalo mnogo, mnogo dobro.

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=Q-d2w_xsWj0[/tube]

Kako bi u jednoj recenici opisao tango?

Kada počneš upoređivati tango sa svakodnevnim životom i međuljudskim odnosima uopšte, pronadješ mnogo sličnosti. Najkraće mogu reći: TANGO JE ŽIVOT i ŽIVOT JE TANGO.

Marina Mićanović

Fotografije: tango del mar