01 nov Bogdan Dobrota: „Umetnost je moj način izražavanja“

Predstavljamo vam Bogdana Dobrotu, koji je mladi kruševački vajar .

Šta je Bogdanu Bogom dano?

Ne znam da li je to Bogom dano ili se kasnije pod odredjenim uslovima razvijaju neke sposobnosti i taj kliker u glavi, ali definitivno da svaki čovek treba da nađe svoj put, sebe i smisao života  kroz neki svoj individualni rad. Ne znam šta je od ta dva, ali definitvno svaki čovek ima predispozicije da se bavi nekom profesijom. Kod nekih ljudi primećujem tu nadarenost da se bave nečim, ali jednostavno to ne iskoriste i vidi se da ne znaju šta će sa sobom. Prava tuga. Za sebe znam da je umetnost moj način izrazavanja, to je moja prava teretana i tu trošim svoju energiju i uživam dok to radim, sto je najbitnije. To najbolje umem da radim i ispunjava me.

Kako je Bogdanu gramofon iz dnevne sobe stavio gitaru u ruke? I ko je tu gitaru uključio u struju?

Ćaletovo potkorvlje je prepuno ploča. Tu se nalazi  i gramofon, a negde pored i stara akustara koju smo burazer i ja drljali stalno, dok je na kraju nismo onesposobili za sviranje. Tako sam i dobio želju da upisem muzicku skolu i danas mogu da kazem za sebe da sam školavani punker (smeh). Sa prvom električnom gitarom je krenuo moj progresivni  rad. Sa bratom sam oformio prvi bend i odmah je to bio  tvrđi zvuk. Nikakve obrade, nikakvi sentiši, samo autorske stvari. Tako smo spontano i ušli u priču underground scene.

Kako čuješ tišinu, a kako vajaš muziku?

Sva svoja iskustva koja stičem u umetnosti prenosim na stvaranje svoje muzike… Gitara je uvek tu, pored mene. Ako ne sviram gitaru ja razmišljam o tome šta bih voleo da čujem. Ostavio sam iza sebe taj period svakodnevnog vežbanja. Sada uglavnom maštam o muzici i zamišljam je u glavi. Tako se kod mene stvaraju ritmovi, melodije koje kasnije skidam na gitari. Interesuje me eksperimentalni pristup muzici i spoj različitih žanrova. Naglašena dinamika je za mene jako bitan segmet u izražavanju.

Ako je umetnost zanat kako se postaje Majstor?

Umetnost jeste jednim delom zanat, ako mislimo na postuponst u radu i oblikovanju jednog umetnika. To su razne faze kroz koje svako treba da prođe, jer na taj način stiče iskustva i povlači ih sa sobom. Face u umetnickom svetu  baš imaju tu posvećenost i istrajnost u tim fazama. Crtež, portret i figura su neke konstantne vrednosti  koje se ne mogu zanemariti. To su iskustva  koja vas vode na sledeću lestvicu. Tako je i sa radom u kamenu, drvetu, metalu  i raznim materijalima. Potrebno je vreme i strpljene. A sada bi pojedinci na brzaka da predju sve to vođeni nekim modernim izrazom. Iza Pikasa se krije ogroman rad i tematika koja se godinama nadograđivala tako da je on za mene, na početku svog oblikovanja bio na neki način tradicionalan. Ne mora da znači da će neko posle takvog iskustva biti staromodan. Sve se to mora razmeti da bi se oblikovalo kritičko mišljenje koje je jako bitno.

U čemu je tvoja ravnoteža?

Da u datom trenutku reagujem na najbolji  mogući način. Inače  sam nemirnog duha, barem što se tiče mog stvaralačkog rada, tako da nekad umem da budem i agresivan u pristupu .To želim i dalje da zdržim kod sebe, a sa druge strane,  učim da budem postupan i detaljan u radu. Promenljivog sam raspoloženja i to se nekako kod mene odvija periodično. Nekada jednostavno želim da se iživljavam sa glinom i pravim neke ludačke portrete i inpulsivno  crtam po papiru, a nekada sam u stanju da danima analiziram neki koncpet koji razvijam u galvi.

Bogdanovo stvaranje u tri reči.

Istraživanje, dinamika, neizvesnost.

Da li nam možeš reći nešto više o instalaciji „Trag“, koju si radio za „Otključavanje“?

Ta priča me vozi vec neko vreme. Dom vojske i otključavanje su bili idealna prilika da to simbolično prikažem. Sam prostor je govorio mnogo. Vođen razmišljanjima šta sve to čovek ostavlja iza sebe  kada se njegov život na ovoj planeti ugasi, razmišljao sam o čovekovom  življenju, potrebi da stvara, napreduje i oblikuje  materijalnu i duhovnu kulturu. Istorija je ta koja nam govori o generacijama iza nas. Oni kroz naše živote i dalje žive, a  mi smo njihovo najveće ostvarenje. Zemlju koju su oni posejali mi nasleđujemo. Neka imena su svojim učinkom postala stubovi hrama koji neprestano gradimo i kroz svaku ciglu na tom ogromnom hramu  zamišljam  pojedinca. Setim se, s vremena na vreme svoje babe koju sam mnogo voleo i nekad me pukne ta svest o tome koliki je deo nje i dalje prisutan u i mojoj porodici. Njena fotografija, haljina koju je ona nosila i sat su okidači da razmišljam  o njoj i sta je ona sve to uradila za moju porodicu i okruženje u kome se nalazila.

Zasto si ti crna ovca?

Ja sam vise „džindžer“ ovca (smeh). Previše analiziram svet oko sebe. Bez obzira na sve i dalje verujem da dobro može da pobedi loše. Dogmastičan sam u pogledu na život, za mene je smisao zivota da postanem dobar čovek.  Tvrdoglav sam do srži i za pravdu sam u stanju da se ljudima popnem na glavu. Popijem jedno pivo kada izađem u grad, ne pušim, nikad nisam duvao i zajebavam se odlično, nisam u fazonu da probam sve i smatram da se baš tako postaje slobodan!

Srbijanka Stanković

Fotografije: Bogdan Dobrota, AJDE FEST