28 nov Berlin

Dvadeset i devetog ujutru
Kreni u Berlin
Ne razmišljajući
Ne kolebajući se
Ne postavljajući
Hiljade pitanja
Samoj sebi.
Dvadeset i devetog prođi
Ulicama Berlina
Osmehni se
Raduj se
Živi i udahni život
Punim plućima.
Dvadeset i devetog zamisli
Nas dvoje
Kako zajedno šetamo
Alejom Karla Marksa
Zagrljeni
Nasmejani
Pomalo rasejani
I zaljubljeni.
Dvadeset i devetog me pozovi
I sačekaću te u
Berlinu
Ispred Nemačkog Narodnog
Pozorišta
Držeći u rukama
Dve karte za operu
Nabuko
Dve karte koje nas
Vode prema raju.
Dvadeset i devetog ujutru
Moraš se pojaviti
U Berlinu
I smelo koračati
Uzdignuta čela
Ne bi li me ponovo
Na njegovim ulicama
Srela
I (možda) konačno
Zavolela…

Autor: Mario Bačlija

Fotografija: favim.com