24 dec Beket ili na šta si mislio

I tako trajem.

Pokušavam da ne zaboravim.

Pokušavam da ne pamtim.

Negde uporno zapinjem.

O papir. O vreme.

Prošlo – koje neće doći. Buduće – koje je već iščezlo.

I nismo isti.

I nije da ipak ne bismo mogli.

Ali nešto nas trajno definiše.

Deformiše.

Obrazuje. Preobražava.

Satire.

Genetski kod ubačen u klonirano naše nasleđe.

Provalija detinjstva koju smo morali preskočiti zatvorenih očiju da bismo najzad stigli ovde gde smo već stari.

Provalija života u koju smo se sami gurnuli.

Verujući da će neko ispružiti ruke.

Ne znam.

To je onaj život…

Tome nema kraja.

Bilo bi dobro nemati ruke.

Traženje bi moralo prestati biti tako veliko iskušenje.

Jer nemamo gde.

Sve je iščezlo.

Niko ne dolazi.

I ne mičem se.

Autorka: Marija Čalić

Fotografije: weheartite.com