19 maj Bajka i pozorište – pobednici XII kruševačkog „Fešta“ u modernoj bajci o Crvenkapi

          Nemoj da mi pričaš bajke – izreka je koja se, nažalost, odomaćila u ovoj našoj iščašenoj stvarnosti, a koja govori o nepravednoj potrebi označavanja bajke kao izmišljotine, lagarije, priče za decu, priče daleke od života.

            Kao jedna od najstarijih umetničkih formi, bajka jeste potreba da se maštom, sanjarenjem, imaginacijom natkrili život, ali ona isto tako svojim jasnim i čvrstim etičkim kodeksom (borba za dobro, pravičnost, jednakost, plemenitost, ljubav) otkriva i podvlači neke od suštinskih životnih vrednosti. Pri tome,  njena je posebna čar u tome što ove duboko životne pouke i poruke ne kazuje direktno, već traži da se one same otkrivaju, same naslućuju i doživljavaju kroz tumačenje simbolički prikazanih zbivanja.

            I u tome je upravo bajka srodna pozorištu. U tome što, poput pozorišta, ne tumači, objašnjava, dokazuje, već pre potkazuje i provocira, zapitkuje i izaziva i, udaljavajući nas od života, govori o životu. Pozorište je, takođe, ono koje bajku vraća njenim počecima (slušanje bajke sedenjem u krugu oko vatre) i vraća joj formu dijaloga kao postavljanja i preispitivanja osnovnih tema naših života (ljubavi, mržnje, zla, sreće, pravde).

            Naletevši na tekst Đurđe Gligorić Lili  Ko je smestio Vuku, svideo mi se način na koji je jedna svima poznata bajka resemantizovana i prelomljena kroz kontekst trenutne životne stvarnosti. Njeno postavljanje zahtevalo je i od mene i od dece kreativno promišljanje i preispitivanje kako tradicionalnih bajkovnih modela i likova, tako i dublje uranjanje u simboliku onog aktuelnog, stvarnog koja se ovim resemantizovanjem postiže. Tokom razgovora i tumačenja teksta, koji su prethodili čitalačkim probama, zajedno sa svojom talentovanom i izuzetno kreativnom decom odlučili smo da u podvlačenju nekih realnih životnih problema odemo još dalje i napravimo parodičnu bajku – mjuzikl koja bi se bavila i problemima odsustva roditelja, preopterećenosti društvenim mrežama i medijima, pitanjima prava i slobode govora, kao i predrasudama koje danas stvaramo o drugima na osnovu izgleda, socijalnog statusa, porekla, zanimanja itd.

            Naša predstava, stoga, zapitkuje i provocira i svojom simboličnom scenografijom, šminkom, muzikom, naročito svojim likovima koji izvode iz ležišta naše ustaljeno znanje i predrasude o životu, ljudima, vrednostima. Ona je promenila nas koji smo učestvovali u njenom stvaranju i oživljavanju, a, nadamo se, promeniće i one koji je budu pogledali. Velika nam je čast što je žiri ovogodišnjeg „Festivala školskog teatra grada Kruševca“ u sastavu Bobe Stojimirovića, diplomiranog glumca, Lidije Užarević, urednika KCK-a i profesora književnosti i Danijele Rajić, master učitelja, doživeo naš trud i nagradio nas I mestom za najbolju predstavu u celini. Predstava je, takođe, dobila III mesto za najbolju predstavu po odluci vršnjačkog žirija, nagradu za najbolju režiju (Sandra Maksimović, Irena Milovanović), najbolju scenografiju, najbolju muziku, najbolju šminku (Ivana Maksimović), najbolju žensku epizodnu ulogu (Jelena Vučković), partnerstvo u igri (Katarina Knežević, Nenad Milićević) i nominacije za najbolju mušku ulogu (Igor Dašić), žensku ulogu (Katarina Knežević) i sporednu mušku ulogu (Milovan Dimitrijević).

            Važno je spomenuti i to da je našoj dramskog družini ovo bila tek druga godina u sekciji i drugo gostovanje na FEŠT-u. Prošle godine smo sa predstavom Sedam Snežana i patuljak, našim prvenčetom, koja se, takođe, bavila resemantizovanjem bajke, osvojili drugo mesto, kao i nagrade za scenografiju, kostimografiju, scenski izraz i vokalnu interpretaciju uživo, što govori o tome da je upornim kreativnim i timskim radom zaista moguće mnogo. Zahvalila bih se otud i čitavom kolektivu škole “Sveti Sava” Čitluk na neumornoj podršci u svemu.

            Najzad, prepuštam reč svojim malim velikim glumcima, koji će vam nešto više reći o svojim susretima sa neobičnim likovima koje su igrali i doživljajima koji su proistekli iz rada na ulogama.

            “Na početku sam mislila da se neću snaći u ulozi Lastavice i mislila sam da ta uloga nije za mene, ali na probama sam se uživela u ulogu i bila drska i uobražena Lastavica, koja se pravi da je dobra i ljubazna. Stvarno je bilo lepo raditi sa drugarima i nadam se da smo preneli tu pozitivnu energiju i na ljude koji su došli da nas podrže.” – Nevena Zdravković, VII razred

            “Moja uloga je bila Detektivka Caca – pomoćnica Inspektora Sajle. Caca je bila stroga  i nervozna zbog toga što je njen šef jako smotan i neozbiljan (zbog toga ga zovu Sajla). Uz to dolaze naivni i halapljivi prasići koji diraju dokazne materijale, tako da je Caca bila jedina stroga i ozbiljna policajka. Kada su nas prozvali za pobednike ovogodišnjeg Fešta, počeli smo da plačemo i zagrlili se. Osećaj je bio neverovatan i svi smo zaista zadovoljni ovom predstavom i još jednom ćemo je izvesti na Svečanoj akademiji škole i nadam se da ćemo završiti ovu predstavu načinom na koji i treba – srećni i zadovoljni!” – Katarina Knežević, VI razred

            “Kada sam prvi put pročitala tekst predstave, shvatila sam da će ovo biti više od igre, jako zanimljiva i zabavna predstava. Ja sam Crvenkapa. Mala, drska devojčica. Sama po sebi nisam takva pa mi je bilo teže da se uživim u ulogu, ali uz vežbu i trud sam uspela da sve to izvedem najbolje što mogu, naravno, sa svojim drugarima. Ovo je za nas jednan lep događaj kojim ćemo se uvek ponositi. Uspeli smo da sve to izvedemo i bolje nego što smo očekivali, naš trud se isplatio.” – Jelena Vučković, V razred

            „Mislio sam da ću se teže prilagoditi, ali uz pomoć svojih drugara, drugarica i nastavnika moja uloga inspektora Sajle bila je savršena. Tremu pred predstavu nisam imao, jer sam znao da će biti zabavno i da ćemo sve uspeti kao tim. Sada uživamo u pobedi i družimo se još više.“ – Nenad Milićević, VII razred

             “Imao sam dve uloge – ulogu obezbeđenja koje čuva Reporterku, takođe sam imao ulogu Raspevanog Jarca. Nisu mi bile teške uloge, ali mi je bilo neobično da se priviknem na ulogu obezbeđenja zato što sam morao da budem ozbiljan sve vreme na sceni. Izostajali smo i sa časova, dolazili i vikendom da bismo imali probe i da bismo sve to lepo uvežbali.
Ali na kraju je sve ispalo super i naš trud se isplatio.” – Veljko Ilić, VII razred

            “ Kada smo počeli sa predstavom i prvim probama,  mislili smo da nećemo imati šanse za neko od prva tri mesta, ali kako je vreme odmicalo mi smo bili sve bolji i bolji. Kada je stigao dan za predstavu bili smo svi toliko uzbuđeni i bilo nam je prelepo dok smo se šminkali i probali, bili smo svi prepuni treme,  ali kada smo izašli na scenu sve se završilo. Svi smo bili prezadovoljni. To je za sve nas bilo jedno predivno iskustvo!” – Ana Bacić, V razred

            “Uživala sam spremajući se za ovu predstavu. Družili smo se i pomagali jedni drugima. Moja uloga je bila Prase policajac –  on je halapljiv (toliko da je pojeo dokaze), nespretan, a voli da igra i peva. Kostimi i maske su bili veoma lepi. Na Feštu sam učestvovala i prošle godine, drago mi je što ovaj festival postoji i što sam deo ovog fantastičnog tima.” – Andrea Stojanović, VII razred

            “Kada smo počeli da pripremamo predstavu mislila sam da ću da budem Prase -policajac, ali ta uloga je bolje ležala drugim drugarima i ispostavilo se da sam ja Veverica Veca. Nije mi bila teška uloga, ali mi je bilo malo teže, ne samo meni nego i ostalim drugarima, da ostajemo dugo posle škole i za vreme časova. Ali na kraju se sve lepo završilo i isplatio se naš trud.” – Ana Đinović, VII razred

 Predstavu možete pogledati na ovom linku.

Autorka: Sandra Maksimović