17 mar Babadevojka

Staje pored mene. Spušta narcise i veliku čokoladu na sto. Priznajem da mi je izmamila osmeh i da mi je u trenutku kad sam je videla malo spala temperatura.

– Mama je rekla da ćeš od cveća i čokolade ozdraviti. Pustila me je da dođem, pod uslovom da sedim mnogo daleko od tebe.

– Zahvali se mami, Nađa.

– I rekla je da si ti jedna babadevojka koja samo piše, umesto da traži muža.

– Nemoj da se zahvaljuješ mami.

– Tetka, ti i baba meni ne ličite. Ja otkako znam za babu, ona je stara. Samo sam na žutim fotografijama videla da je bila devojka. Meni se čini da te fotografije mnogo lažu. Baba nije mogla da bude devojka, jer je ona, otkad sam se rodila – moja baba.

– U pravu si. Fotografije umeju da nas prevare.

– Kako si onda ti malo baba, malo devojka, malo tetka?

– Mama je bila metaforična. Babadevojka je stari izraz za osobu koju niko neće. Danas ti je to devojka kojoj treba više vremena da promisli s kim će se ljubiti do kraja života.

– A sa koliko dečaka si se ti poljubila?

– Sa nedovoljno.

– I ni sa jednim do kraja života?

– Ni sa jednim.

– A šta ako do kraja života ne nađeš tog nekog?

– Onda ću umreti sama.

– Ti ne smeš da umreš. Tetke ne umiru! – oči joj se pune suzama.

– Dobro, znam da zbog temperature izgledam kao osoba na samrti, ali ne brini, neću ja još.

– Kad treba da umreš, to boli?

– Mislim da ne. Samo sklopiš oči.

– I ne možeš da osećaš i da se ljubiš?

– Ne možeš. Samo nestaneš.

– To umiranje je baš bezveze. I kad ne možeš da osećaš.

– Skroz je bezveze.

– Tetka, ja sam odlučila da umrem zajedno sa tobom, ali prvo ću nedovoljno da se ljubim sa dečacima.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com