18 jul AUTOPORTRET

Pred ogledalom, u jutrima letnjim,
Bunovan motrim prizor pred sobom.
Da li ovako izgleda pesnik
Večno u ratu sa modernim dobom?

Iznad oka mrka je veđa,
Umor i brige u pogled se sviše.
Tršava kosa – ni crna, ni smeđa,
Vučiji znak na ruci kojom pišem.

Dinarski stas i ožiljak na licu,
Sizifov rad je izvezao žile.
Kao kakvom prognanom princu
Usud su ulice davno skrojile.

Istovetnost žarke dane krasi,
Po mislima ustanak se mota.
Noćna tamo – čekam kad ćeš pasti,
Postala si smisao života.

Autor: Vladimir Šibalić

Fotografija: weheartit.com