20 dec Automatika

Pas i njegov čovek
Sede u parku.
Piju pivo.
Ostavile su ih žene i keruše
Možda zato ne vole
Jesenjina.
Jesen je.
Sergej mrtav i dalje.
Grupa pesnika koji
Pišu čistu hermetiku,
Traže Jesenjinovu umrlicu.
Puzeći.
Polako.
Možda je ovaj dan već viđen
U poteri sam za umrlicom i kartonom obdukcije
Jednog Jima.
Vrata su pala jutros
Menjaću ih.
Tražim i Hendriksa.
Ničea usred ničega.
Sunce je toplo i dalje.
Živ sam i dalje.
Ko zna koliko ću kaputa
Napuniti besom iz prstiju.
Poslednji prizor.
Prozor.
Popišan haustor i sjeban interfon.
Iz stana čuje se Brehtova poezija.
Danas ljudi polude
Kada se najmanje nadaju.
Poezija je otrov
A ja sam čovek čelične
Jetre.
Cijanid.
Morfijum.
Ništa nije lepo kao reč.

Autor: Dejan Kanazir

Fotografija: weheartit.com