Beogradska publika će 17. februara u 20h u Italijanskom institutu za kulturu imati priliku da čuje mladu, talentovanu, ali i svestranu pijanistkinju, Sofiju Nikolić. Odabravši nesvakidašnji put svog umetničkog razvoja, ova umetnica nam govori o dilemama sa kojima se susretala, o značaju ličnosti u interpretativnim...
u inat tebi otići ću odavde spakovati sve u mali kofer neću ostaviti čak ni broj telefona krenuću njegovim stopama pronaći ono ostrvo na kome automobili nisu dozvoljeni naći kuću i živeti mesecima tu neću se javljati spavaću u njegovom krevetu kupaću se...
Izmislila bih neke reči,koje nikada prenisam izgovorila.Jednostavne.Nežne i lake.Tople kao pucketanje vatreu kaminu.Neke potpuno nove,neupotrebljene reči.Konstruisane po obliku misli,koje želim da formulišem.Razjasnim.Izgovorim.Ispisala bih partituruemocija o tebi.U neformiranim tonovima.Rasipala slogove u melodiju.I slušala kako teče,kroz moje prste.Možda bih ipotpuno novi jezik izmislila.Da u njemu pronađemmakar jednu...
Više ne trošim nedjelje na tebe Ne mislim o onima koje smo proveli zajedno Ne čeznem za onima koje su nam prošle odvojeno Niti želim da dođu one u kojima ćemo da sve propušteno nadoknadimo Ne trošim želje na tebe Jer sve što sam ikada...
Jedna zima sa Kristinom u izvođenju uličnih svirača. Miris pečenog kestenja. Kuvano vino. Gužva. Od praznika najviše volim jelku, rusku salatu i sneg. Dobro, i poklone. Sedela sam u gradu i kroz prozor posmatrala ljude kako neprestano jure. Izgleda da nam praznici stižu. Volim što svaka godina nešto...
možda si znao moje ime broj mojih godina mesto gde živim i koju vodu pijem isto tako pretpostavljam nisi imao pojma da je boja mojih gaćica ista kao boja koju vidiš dok se žmureći prepuštaš poljupcima nekog tvog da je boja mojih gaćica ista kao boja brusa koji deli moje grudi od moje letnje lepršave haljine da je bolja mojih gaćica zapravo crna jer kažu bar...
Sanjam te kao što nesretni mornari sanjaju otok dok plove na brodu koji tone Sanjam te kao što dječak kojeg drugari ne vole sanja putovanje na Mjesec Sanjam te kao što sanjaju vojnici kraj rata i susrete sa djevokama koje ih čekaju doma Sanjam te kao što djevojčica sanja odrastanje, bijeli veo i princa Sanjam...
Izvini Što nisam znala kako da te volim I što sam uporno tražila druge Koji bi umjesto mene To mogli da čine Što sam ih slijepo slušala I u mnoge neprilike te dovodila A da je sve to tvoja krivica Smatrala Izbjegavala te Bježala od tebe I negirala Tvoje postojanje Izvini Što sam pokušala da od tebe napravim Nešto što...
Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
U poslednje vreme naviru uspomene. Sećanja. Prošlost mi se mota po glavi. I ne, ne budite smešni – to ne znači da je želim natrag. Jer da je želim, nikad je ne bih nazvala tim imenom. Sledi nespretni susret sa vašim bivšim. Pa se iznenada pojavi...