Dala sam ti riječ, da ću te čuvati, voljeti i biti dio tebe dok god dišem. Dala sam ti riječ, da će jutra biti mnogo ljepša i vedrija, pa čak i onda kada ustajem u 5.30. ujutro da pripremim sve za goste. Čini se da...
Znaš šta je najveći problem ; da se pustim da oteram sve u onaj trostruki izliv besa i da se nasmejem i da prihvatim Znaš, veliki je problem; govoriti za sebe, na glas, na papiru, u ženskom rodu i prigrliti to ona i stajati čvrsto iza krhotine vodenih očiju i slanih poljubaca I...
U čitavom svom životu ja sam bio ništa. Dobio sam glas, dobio sam noge, pa ruke, oči i usta, dušu pa srce. I ja odlučih da budem ništa. To ništa se ponekad, u prolazu ili u razgovoru, uvlačilo ljudima pod kožu, ali je kratkoročno ostajalo. Znate,...
Jutros sam obukla tvoj crveni džemper. Jedan od onih ispod kojih si uvijek nosio pamučnu rolku, jer je vuna previše gruba. Ja ga oblačim na golu kožu, kao krvavi ogrtač od hiljadu sitnih žileta. (Rascvjetana, vrišteća sam rana.) Miriše na rođendansku čestitku čovjeku kojeg više nema, na bolest, tišinu i nestanak. Autorka: Zerina Kulović Fotografija: Yan...
Prvijenica moga oca izlazi svakog jutra na strijeljanje Nosi spomenicu prvoborca i sjećanje na neko bolje sutra Ona ima devet života Prezire kurtoazije i muvanje formalne teme Ne zna kakvo je vrijeme ni kol'ki su časi Dižu joj se na glavi vlasi a ,,bogovi padaju na tjeme" Ona je HIPERBOLA Bentam-Milova ljestvica zadovoljstva i bola Ne plaši se da prigrli oba kraja život u...
Ovaj beli put Popločan okovima i najboljim namerama Njime koračamo sami Jedno pored drugog Moja ruka na tvojoj ruci. Vuče te nedovoljno jako. Žudiš da te oslobodim od ove dve ruke i deset prstiju Okova od iluzija Satkanih od nade i slepila Moj spas. Govorim ti čeličnom tišinom Rečima koje ne zvuče. Davim te rečima od mastila. Kradem te od...
Sinoć me je startovala riba u klubu. Bio sam naslonjen na jedan od onih mini stočića, leđima okrenut većini ljudi sa pogledom ka šanku. - Izvini, jel mogu nešto da te pitam? - Možeš. – odmerio sam je. - Mojoj drugarici se sviđaš, pa je interesuje, da li...
...poput osipanja osećajem pripadnosti kada na zidovima neke učmale birtije na periferiji ugledate verno prikazan portret mladog Bukovskog, čije su crte lica samo tada vezene kako treba, vođene rukom pripitog velemajstora željnog tuđeg i svog pogleda na premda skromnu, ali izuzetno ličnu zaostavštinu(bljuzgavostavštinu). Tada žalite...
Kad se nebo zatamni, jedna zvijezda se sruši i padne na zemlju. Nestane, gubi se i napušta svoj daleki svod. Pitam se, kako zvijezde žive bez svog svoda?! Sigurno im se ponekad “zaplače” pa se nebo potrese i počne kiša. Zna nekad biti i bura,...
- Dobar dan, kako vam mogu pomoći? - Evo, meni i mojoj supruzi je istekao ugovor, pa bismo voleli obnovu istog. - Divno gospodine, vašu ličnu kartu samo, molim vas. - Izvolite. - Da vidimo. O, pre dve godine uzeli ste trokraku sa bočnom kamerom? - Da, da, potrajala je,...