Imam 22 godine I praznu pljosku u unutrašnjem džepu Imam 22 godine I 22 hiljade potrošenih živaca Nastale zbog jednog jedinog problema Zajebano je kad je problem biće koje diše i kojeg moraš da gledaš svaki dan. Imam 22 godine Sneg je napadao skoro 22 centimetra Neki bi to nazvali zimskom idilom Ovako je...
Sedimo ispred zgrade, Zoki Ciganin i ja. Ne ljuti se što ga zovu Ciganin, sam insistira na tome. „Mnogo je Zokija, ali samo je jedan Zoki Ciganin“ – zna da kaže ponekad za sebe. Zoki ima svoj kamion. Radi selidbe. Povremeno mu pomažem. - Misim da...
Izložba fotografija "Poetika kadriranja Japana" Jane Gligorijević biće otvorena večeras u 18h u Ustanovi kulture Parobrod. Fotografije su nastale tokom autorkinog dvomesečnog boravka u Tokiju ove godine. Jana je završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a trenutno je na master studijama na Katedri za japanski jezik,...
Raštimovana glava ne da mi mira danima Smenjuju se noć i dan Ja još ostajem u krevetu i čekam da žice u mozgu pronadju štim. Raštimovana gitara jeca u futroli Čeka da je neko uzme, da zablista Ali se moje ruke tresu od nervoze I ne mogu da pronadju štim. Raštimovana sećanja skupljam...
Noću se jastuk vrti zbog istih stvari Kao i ujutro Kada te poslednja faza sna Zbaci sa trona Ostaješ u međuprostoru Razmišljaš šta si video U tom poslednjem snu Trudiš se da govoriš ozbiljno O pojmovima koji za ostale Ne postoje Ali ti pojmovi njemu vire iz džepova Ti viriš iz podočnjaka Odupireš se svakom osećaju Sve dok...
Nikad mi tebe neće izbrisati! Zaklinjem se vjetru Na tvojoj terasi, I jednoj slomljenoj Palmi pod prozorom Koja je čula neizgovoreno I slomila se Pred nepoznatim, K'o ja pred tišinom, K'o granice pred nama. Nikad, Jer ti si oduvijek tu Satima, Godinama, Vijekovima, Vječnostima čekam, Na moje nenadano, Na moje dosanjano, Na sliku mojih pjesama, Na muzej mog šarenila. Nikad mi tebe neće obrisati Jer ti...
Želim toplu odeću pred decembar. Par dodira devojke koja mi znači. Kišu. Udaljenu na nebu povetarcem Udarenu. Želim mir. Ako ikada prođeš mojom ulicom Pljuni poštanski broj Ispred moje kuće dovedi strance Imajte orgije A ja ću pokušati da patim. Mir je daleko iza mojih leđa. Kada sam sediš shvatiš univerzum. Zvezde su sijalice iz viceva "Koliko je potrebno...
Gledajuć' nebesa, pomislim kako je gust i predubok mrak kako nema kraja ništavilu i kako mrtvo asteroid pluta a čovjek čeka k'o glineni golub zarobljen na mokrom komadiću zemlje. Ne pomislim, na primjer kako beskonačno daleko gore vatrene zvijezde i njihovo svjetlo kao nježno milovanje pada na kožu i oči, niti se sjetim kako igra kosa polarne svjetlosti nad ledeno hladnim bijelim tepihom Skandinavije. Ne brojim sazvježđa ni prstene Saturna ali...
Čujem sebe kako teško dišem izvan svog tijela u tvome uzdišem za tvojim uzdasima komponujem tvoje dahove pretvaram ih u mračne rapsodije. Osjetim tvoje prste kako zapinju na mojim usnama. Gurni mi prste u usta i ja ću progutati svoju slatku iluziju. Stegni me oko vrata ali udavi me čežnjom. Zubima mi načni meso i pusti da trune. Osveti...
Dobro je kada nešto znaš da radiš dobro. Voziš auto, kamion, lepiš pločice, ili da staviš dva prsta u usta i zvizneš da se zatrese cela ulica. Nije to mala stvar. Ili da pimpuješ loptu do 100, znaš sve timove finske druge lige, da izvadiš...