Jesen stiže, dunjo moja ili ajvar you – moderna ljubavna pesma o svekrvi

 

Mojoj svekrvi, koju bez trunke ironije zovem majka, jošte veruju da se divno slažemo. Jer živimo u istoj kući samo godinu dana. I svi očekuju neki zaplet, začkoljicu, bilo šta što će da otključa kliše o snaši i svekrvi (ovde se kaže snajka).

Prošle godine preterasmo zajedno zimnicu. To je jedna velika filozofija, znate. Posebno ako vam nad glavom visi oreol snajke. Jer se u P. najjasnije pokazuje relativnost vremena. U 21. veku smo kad se gleda “Veliki brat”, “Dvor”,” Farma”, “Menjam mozak za 50 eura”. Kad se pravi svadba i kad novo čeljade uđe u kuću, tad smo još moderniji. Koristimo se ultramodernom – supersoničnom – najpametnijom – mašinom: vremeplovom. Destination: srednji vek.

 

blacksheep

Izvan klišea

 

Prema cenjenom mišljenju okoline, snajka i svekrvatreba da su u stalnoj borbi za prevlast nad / zbog / prema / stavi koji hoćeš predlog – sinom / mužem / domaćinstvom / roditeljstvom itd. Da ne raspredam o temi koja je stara koliko i Zemlja. Kliše u originalu i sve njegove varijante, pa… Ako ne iskače iz časopisa, skače vam po kući.

Mene je zaobišla ta radost. Valjda zato što smo obe razumne. I što volimo našu zajedničku ljubav, a da se ne guramo. Ali nije u tome suština. Suština je u zimnici.

To je jedna velika filozofija, znate. Za sve, osim za nas dve. I moju majku i tetku.

Nismo nas četiri nešto posebno. Samo, u tom epohalnom trenutku spremanja prve zimnice u mojoj novoj kući, jedino njih tri me nisu zatrpavale bezbrojnim savetima o tome kako se kiseli kupus, ljušti paprika ili drži varjača. Valjda im je bilo jasno da se sa promenom prezimena nije promenio moj lični opis, biografija i, kako Englezi vole da kažu, personality.

Kako da vam približim fenomen zimnice?

 

blacksheep

Jesen stiže, dunjo moja, jesen rana. Draga moja, papriku oljušti, ajvar mi je omiljena hrana.

 

Beograđanke neće nikada moći da jedu tako ukusan ajvar kao što ga spremi gospođa iz P. Ne zato što postoji neki tajni sastojak, ljubav prema ukusnom i hranljivom ili uštedi. Sve je to zbog filozofije. I to vrlo proste.

O čemu mogu da razgovaraju komšinice u avgustu kad se sve serije repriziraju zbog godišnjih odmora? I ne, nisam zla. Ko nije doživeo ne može prepričati. To je fantastična kakofonija na radnom mestu, na ulici, u slobodno vreme, gde god. A svaka gospođa – velika – domaćica koja drži do sebe mora da se pohvali nekom posebnom poslalsticom pred svima. Jer samo ako spremaš zimnicu tako da za to zna ceo svet – računa se. Nešto kao pravarijanta facebook-a. Gđa odluči da sprema zimnicu, najvljuje događaj, da ne kažem event, mesec dana, poziva sve poznanice i rođake da vide kakvu je lepu i jeftinu papriku našla na pijaci, kao da joj je neko poklonio, a ne da se i to plaća, nekoliko dana se objašnjava sa komšinicama zašto pored regularnog ajvara treba da se spremi i onaj sa paradajzom, koji je prste da poližeš, ali samo kad ga ona sprema, ne i njena svekrva ili Cica iz donje ulice. Onda se otvara teatar: niko ne zna koja je to muka, greje sunce, duva vetar, iznenadila je kiša. Komšinice se slikaju pored šerpe, sa varjačom, dok ljušte ili peku papriku, šljive. Sledi pesnički deo – hvalospevi ajvaru, domaćicinim zlatnim rukama, šećeru u džemu. Dok se rasvestite, gospođa – dobra – žena – i – domaćica vam je prepričala svoju muku u pola sata i poziva vas da probate zimnicu kakvu još niste probali. Pre zime.

Nisam još stigla da rastumačim ima li u tom pogledu na kraju razgovora više sažaljenja za mene ili pobedničkog likovanja za dotičnu.

Prema cenjenom mišljenju okoline, moja nesvakidašnja svekrva i ja i ove godine uveliko kasnimo. I sa zimnicom i sa prostiranjem klišea na žici – da svi vide i čuju.

Nikom izgleda nije jasno da smo nas dve jedno divno prijateljstvo krunisale in – law vezom. I da zajedno, i bez publike, spremamo najbolji ajvar na svetu.

Bar tako moj Žmu kaže. Ljubi ga majka.

 

Autorka: Srbijanka Stanković

Fotografije: blogdomacica.com, notmadblackwomanblog.com