30 apr Aska pre Aske

Mama je pronašla moju vežbanku sa pismenim zadacima iz srpskog. Ne znam šta me više dirnulo: da li što sam nekad imala 12 godina, da li što je to bilo pre 20 godina ili možda, najviše, to što sam još tada ja bila ASKA.

Žmu već tri dana priča kako nisam normalna.

– Je l’ to kompliment? Što nisam normalna?

– Zato što ne znam da l’ bih ja sad to mogao tako da napišem, a ne u šestom osnovne, zato. Beži od mene!

Izjavljuje mi ljubav, čovek!

Za mene, koja oduvek pišem i vodim dnevnik od osnovne škole, pravo iznenađenje su bile ove dve vežbanke. Jedna za šesti, jedna za sedmi razred. Zato što se ne sećam reči koje sam napisala. A da se JA nečeg NE SEĆAM – e to je retkost!

Jedan od mojih najvećih strahova – Alchajmer – ujedno je i moj najveći (sa)borac u ringu. Mi se rvemo, a u stvari, ja sam ga opasno pritisla svojim pamćenjem. Znam rođendane skoro svih ljudi sa kojim sam se ikada družila. Znam sve bitne datume koji su Žmuovi i moji. Dečiji. Brojeve, imena,  lica. Sve pamtim. Uspomene iz srednje škole, sa ekskurzija, fakulteta, toliko toga je živo u mojoj glavi. Toliko da mi je žao što me nijedno sećanje ne iznenadi. Što mi niko ne može ispričati nešto što se dogodilo, a  da me to sećanje zagolica, razneži, da mu bar nakratko priđem oprezno. Da se ponovo upoznamo.

I onda iz vežbanke Srbijanke Veličković VI-3 u arabeskama i piruetama iskoči – ASKA.

Napisala sam. Ili ona, Aska pre Aske. Dete jedno je napisalo:

Napravila je jedan obrt, dva, tri… Igra je počela! Život se nastavljao. Svaka i mala pauza je bila tada pukotina u koju se uvlači smrt. Nije živela dovoljno dugo, život i igra su bili jedino što je imala.

Napisala sam.

Igra se i dalje igra, umetnost pobeđuje smrt i postaje život.

Imala sam 12 godina.

Samu sebe sam zaskočila.

Negde u 27. ili 28. godini završila sam dramu “Ana je čekala”:

Nemanja: I šta sad da radim?

Steva: Ja bih ti rekao da igraš.

Nemanja: Da igram?

Steva: Pa jes, da igraš. Ti si na potezu.

Ja sam Aska. Oduvek. Jesam li vam to već rekla?

Igra se i dalje igra, umetnost pobeđuje smrt i postaje život.

Autorka: Srbijanka Stanković