13 sep „Anonimni pesnici 6“ u Domu omladine Beograda

Od oktobra meseca u Domu omladine Beograda počinje šesti ciklus besplatne pesničke radionice Anonimni pesnici, namenjene neafirimisanim ljubiteljima poezije. Radionica će se održavati od 9.10. do 11.12. 2016. godine (ukupno deset dvosatnih termina), nedeljom od 18 do 20 časova. Broj učesnika je ograničen, a radionica je namenjena uzrastu od 18 do 40 godina.

Učešće je besplatno, ali su prijave obavezne putem mejla: radionice@domomladine.org.

Rok za slanje prijava je 28. 9. 2016.

Pisane prijave treba da se sastoje od motivacionog pisma veoma slobodne forme u kome će kandidati obrazložiti zašto se prijavljuju, zašto bi voleli da bude deo radionice, i zašto (žele da) pišu. Takođe, potrebno je poslati i nekoliko svojih pesama. U slučaju da kandidat do sada nije pisao, mora biti veoma ubedljiv u motivacionom pismu. Izabraćemo kandidate za koje ocenimo da su najzainteresovaniji za rad i za koje nam se učini da bi najviše dobili od radionice, a samim tim i najviše pružili ostalim učesnicima kroz grupni rad, kao i one čije se pesme izdvoje po kvalitetu.

Posle pet uspešno završenih pesničkih radionica, kroz koje je prošlo oko četrdeset polaznika, od kojih su se neki trajno zaljubili u poeziju a neki započeli trajna prijateljstva, Dom omladine Beograda poziva mlade koji vole poeziju i žele da je pišu, da se prijave i budu deo nove grupe koja će dva meseca u nepromenljivom sastavu zajedno raditi. Dobro su došli i oni koji misle da ne umeju da pišu ili to nisu nikada probali, ali žele da se izraze kroz poeziju. Cilj radionice je da okupi zaljubljenike u poeziju, koji će se pod vođstvom mentora, ali i u razmeni mišljenja i pesničkih iskustava sa drugim polaznicima, kreativno razvijati i učiti tehnici pisanja pesama.

Mentorka radionice je Ognjenka Lakićević, pesnikinja (tri zbirke poezije, „Ispod stepeništa“, „Ulubljenja“, i „Troje“ – zajednička zbirka sa Ivanom Tokinom i Vladimirom Tabaševićem), i pevačica grupe Autopark, autorka većine tekstova pesama. Ognjenka je diplomirala na Filološkom fakultetu, na katedri za engleski jezik i književnost.

Dom omladine Beograda je tokom proleća i jeseni 2014. i 2015. godine, te proleća ove godine organizovao ukupno pet ciklusa radionice Anonimni pesnici, pod vođstvom Ognjenke Lakićević. Osnovna ideja – rad sa najnovijom generacijom talenata u oblasti poetskog izražavanja – rezultirala je, pre svega, kvalitetnim pesmama koje su objavljivane onlajn i u štampanim izdanjima, međusobnim povezivanjem i saradnjom Anonimnih pesnika koja i dalje traje. Radionica se nastavlja i tokom jeseni 2016. godine, a izbor pesama koje su nastale do sada možete pogledati na blogu: http://anonimnipesnici.blogspot.com/.

UTISCI POLAZNIKA PRETHODNIH RADIONICA:

BRANKO JEČMENICA:
Bogata i emotivno nabijena radionica. Zaljubićete se u nju.

OLGA ĐURIĆ:
Kroz ovu radionicu sam uspela da otvorim svoje pesme, da ih seciram, izbacim šta ne valja, popravim malo i da profiltiram misli i osećanja na pravi način. Svaki sastanak je bio jako veseo i opušten, što nam je svima omogućilo da se osećamo prijatno i samim tim da iskreno komentarišemo tuđe, kao i da trezveno razmišljamo o sopstvenim pesmama. I definitivno je deset sastanaka malo, jer se taman završilo kad smo došli do kulminacije! Svakako je potrebno bar 15-17 da bi svačiji poetski izraz zablistao. Olja je divna učiteljica (ha-ha) koja se maksimalno trudila da svaku pesmu podrobno izanalizira, da nađe vrline i mane. Inspiracija je svakim sastankom sve više bujala, i svako je pisao sve bolje i neočekivanije pesme. Bilo je veličanstveno!

NENAD DIMITRIJEVIĆ:
Gospođica Lakićević (u daljem tekstu Olja jer smo se dovoljno zbližili, osim u slučaju da ona ne misli tako, mada sam gotovo 100% siguran da misli) je vrsan profesor i pedagog. Jednom prilikom je rekla: „… ali uvek, uvek, uvek morate da čitate.“ U stvari nije to rekla jednom samo, stalno je ponavljala. I u pravu je. Osim toga vrsno je balansirala ozbiljan rad i šalu (koja je neizbežni pratilac svake grupe) i stekla time veliki autoritet kod mene, a verujem i kod ostalih.

Za ljude koje ću upoznati mislio sam da ne postoje. Vanredni ljudi. Talentovani i lenji, baš onakvi kakvi su idealni za bilo koju radionicu. Mislim da je Olja uspela da nam ukaže na obe ove strane naših ličnosti, jer upravo prihvatanje onoga šta jesi jedino može da dovede do promene na bolje.

Verovatno sam u potpunosti subjektivan kada pričam o ponetom iskustvu sa radionice. Međutim, postavlja se pitanje, da li postoji makar trunka objektivnosti ako znamo da je istina da su svi učesnici (uključujući i Olju) sam vrhunac ljudskog postojanja?

MARIJA MITIĆ:
U pet kratkih stavki, ova radionica je 1. razmrdala mene opšte uzev, 2. razvezala  mi pisanje i otvorila me, 3. popalila neke lampice šta bih sve mogla da radim sa poezijom i sa sobom, 4. izukrštala i spojila me sa nekim od najkul ljudi koje znam i 5. učinila nedelje smislenim. Olja, hvala! ♥“

STEFAN SIMIĆ:
Pokušavam da se setim koliko su me puta u formalnom obrazovanju pitali za mišljenje o nekoj temi. Bojim se da se to može izbrojati na prstima jedne ruke. Onda se nadješ u grupi koja funkcioniše jedino ako izražavaš svoje mišljenje i ako dopustiš sebi da čuješ mišljenja drugih, nadješ se u grupi koja ti daje dozvolu da se kreativno izražavaš i to ne samo unutar zidova konferencijske sale Doma omladine na prvom spratu. U jednom trenutku uhvatiš sebe da je jedna od motivacija za pisanje to što osećaš da duguješ,  kako sebi tako i ostatku grupe, svoj glas. A kome duguješ nova prijateljstva?  To je već poveliki spisak. Na kraju si prinudjen da poveruješ u faktor sreće, jedino tako je moguće objasniti koliko je bilo dobro.

VARVARA VUČKOVIĆ:
Za radionicu sam saznala preko Doma omladine Beograda, tj. na njihovom sajtu. Mnoogo sam se oduševila, jer Ognjenku obožavam već neko vreme, pratila sam je na Fejsu, slušala sam autopark i divila joj se. Za mene je ona nešto drugačije, jaka žena, borac, duhovita, iskrena i prelepa, samo kad vidite njenu pojavu, jednostavno vam upadne u oko njena neposrednost i nespretnost ali opet način na koji razgovara sa vama čini da se osećate posebnim. Na radionici sam bila najmađa, imam 18 godinica, ali sam jako, jako, jaaaakooo zadovoljna grupom i sa načinom na koji su pričali samnom, kako su pristupali mojim pesmama i mojim shvatanjima.

Plan radionice generalno ne može biti bolji, Ognjenka koja na svaki ‘čas’ donosi blokče u kom sve, pre, radionice osmisli, pa ima posle sve crno na belo i ne mora da razmišlja nego joj rečenice teku jedna za drugom. Osim toga, nije reč o tome da mi samo čitamo i komentarišemo pesme, Olja nam priča i o muzici, književnosti, o sebi, o životu kao takvom…

Ova radionica će mi definitivno ostati u jako lepoj uspomeni, jer pored sebe imam potpuno izgrađenog čoveka (Olju) kojoj mogu da se obratim, da se nađemo i popričamo, da joj se poverim. Hvala što ste osmislili radionicu i hvala njoj što me je izabrala!

NIKOLA ĆIRIĆ:
Uh, koliko sam samo bio skeptičan povodom ove radionice. Sama pomisao na radionicu neku, bilo kakvu, je u meni stvarala odbojnost. Ali sam se na insistiranje drugarice prijavio kontajući da nema šanse da budem primljen. A i da vidim na čemu sam. Kad – primiše me. Otišao sam na prvu radionicu bez prevelikog entuzijazma, ali vođen mišlju da me niko puškom ne tera da ostajem tu i da uvek mogu jednostavno da ne dođem. Međutim, kako sam dolazio, tako se razvila određena zavisnost koja preokreće dan, nedelju, a nekom možda i život. Značila mi je povratna reakcija koju sam napokon dobio, svaka sugestija, a i uprkos mom stavu s početka, upoznao sam neke zaista sjajne ljude. Ognjenka se trudila oko svake pesme svakog od nas, često i više nego mi sami dok smo ih pisali i ljudi iz Doma omladine nisu mogli da nađu bolju osobu za ovaj poduhvat. Došao bih opet, ali ne primaju. 12 poena za anonimne pesnike.

Izvor: Dom omladine Beograda