05 okt Andrej Josifovski: “Crna ovca sam jer prilagođavam svet sebi”

Andrej Josifovski je jedan srećan dečak koji je stalno zagledan u nebo. Ima pun džep boja i sprejeva. Zidovi ga obožavaju. Dragim ljudima voli da poklanja crteže žirafa, jer žirafe imaju najvće srce. Veruje da će Bežanijska kosa jednom postati URBAN DISTRICT. Hrabro korača gradom i prilagođava svet sebi.

Ti si “Pijanista”, arhitekta, asistent na fakultetu, muralista, a uskoro ćeš biti i doktor.  Otkrij nam – da ne znaš možda da letiš?

Nasmejali ste me 🙂 Do doktorata u najbolju ruku imam jos 4 godine, tako da ću lekcije letenja krenuti da uzimam posle toga. Za sada samo nauka, iako me letenje izuzetno privlači.

Kako je izgledalo tvoje prvo eksperimetisanje sa bojama i zidom?

Sada to izgleda jako smešno. Kupio sam sa drugarom boje i došao na zid. Bez bilo kakve prethodne pripreme, čak ni skicu nismo imali. Crtali smo prvo jedan rad u mom kraju, pa smo zatim eksperimentisali u zapuštenoj fabrici Zmaj u Zemunu. Taj drugi se kasnije našao u raznim reklamama.

Koja je razlika između grafita i murala?

Velika 🙂 Grafiti su obično stilizovana slova ili potpisi crtani na različite načine, dok su murali slike rađene na zidu koje imaju sve odlike jedne slike. Osim ovog školskog odgovora, murali se obično crtaju na velikim zidovima bez ograničenog vremena, dok su grafiti češće u upotrebi kao nešto što se radi nelegalno, na brzinu i na mestima na kojima dozvola za crtanje ne moze da se dobije. Naravno, izuzeci su tu da potvrde pravilo. 🙂

Kako raste mural?

Da se ne ponavljam. Potrebna je velika priprema za crtanje jednog murala, radili ga sami ili sa grupom ljudi koji crtaju isti. Pre svega se radi skica i postavlja se okvirni dogovor oko mesta koje ce da zauzme crtež. Kasnije se različitim metodama u određenoj proporciji prenosi skica sa papira na zid i to predstavlja prvi korak. Posle dobre skice, sve je lako. Nanose se slojevi boja i kroz razradu se lagano stiže do detalja. To su najzahtevniji delovi, jer oni na kraju presude da li je slika dobra ili ne. Sada shvatam koliko je lakše ovo napisati nego uraditi. 🙂

Ko si ti kad se sklone sprejevi, olovke i farbe?

Hoćete da oduzmete jos nesto?! Na primer asistentsko mesto na fakultetu, jer onda ostaje moje omiljeno, tada sam samo jedan običan srećan dečak, kakav sam od kada znam za sebe. Ne želim ni da se menjam, ovako mi je sasvim dobro.

Potrga za zidovima kreće od?

Kreće od trenutka kada izađem iz svog stana. Kod mene je potraga za zidom svakodnevna, počeo sam da živim sa tim. Uhvatim sebe često kako smaram ljude oko sebe sa idejama gde bi bilo dobro da se nacrta nešto, a pritom njih to uopšte ne interesuje. Od kada sam upisao fakultet počeo sam da gledam u nebo. Pre nisam primećivao kako zgrade izgledaju gore, znao sam samo za izloge i lokale u prizemlju. Sada je sve drugacije, profesionalna deformacija.

Da li bi tvoja deviza na neki način mogla da bude – gde postoji volja, nađe se i zid?

Zid se uvek nađe, i toliko ih ima da jednostavno svi koji žele da crtaju mogu to da rade bez ikakvih problema. U početku je bilo malo teže, morao sam da molim za zid, pa da objasnjavam ko sam i sta hoću da uradim, a sada, kada govorim o svom kraju, čim me vide da zvonim na njihova vrata, komšije se obraduju. Verujem  da će Bežanijska kosa postati URBAN DISTRICT.

Pročitala sam u jednom intervjuu da su ti omiljeni „kritičari“ penzioneri i deca, koji ti često govore da je tvoj rad „vau“. Koja te je „vau“ poruka najviše dirnula?

Iskren da budem, ne mogu ni da se setim svega. Znam da me je jednom umalo rasplakalo kada mi je jedan stari gospodin prišao dok sam crtao, izvadio iz džepa 200 dinara i rekao: “Sine, idi kupi sebi nešto da popiješ.” On je bio toliko star, da je jedva hodao, a izgledalo je kao da mu je to polovina penzije.

Redovno se okupi puno mališana koji svašta nesto pričaju okolo, to su jedini trenuci kada gasim muziku i pokusavam da čujem njihove komentare.
Mislim da me je za sada najviše obradovalo kada mi je pisala učiteljica jedne škole da je na njeno pitanje šta će da budu kada porastu, jedan klinja rekao “Hoću da budem kao onaj Pijanista koji crta!”

Why gejša?

To je bio samo jedan projekat mog fakulteta dok sam još bio student, gde su mlađe godine oslikavale ogradu tadašnjeg gradilišta Japanske ambasade. Ja sam ih ljubomorno posmatrao, a kada se ukazala prilika da i ja crtam, odmah sam skočio na boje. Nisam planirao da se to nađe u tom filmu “Why” ali sam svakako itekako ponosan na to!

Koja je tajna veza između Kosančićevog venca, mačke i Salvadora Dalija?

U mojim radovima veze uvek postoje. Uvek ima neka priča iza svakog poteza, ništa se ne dešava slučajno. Često ljudi to ne razumeju, što je jako dobro, jer onda počinju da prave svoju priču. To je ulična umetnost!

To nije Salvador Dali, to je disko Srbin – savamalac! 😀 Takvih je vikendom sve više u tom kraju, a za mačku ne smem da vam napišem, plašim se, ugasiće vam sajt 😉 Uostalom, lepo piše, #usracuse, pa razmišljajte i dalje!

Čujem da i Teodosić zakucava na tvoj rad…

Nažalost, ja Tea nikada nisam video kako zakucava. Moguće je, ako ste vi to tako čuli, ja sam samo video da je sa oduševljenjem postavio moj rad na njegovu stranicu, pa se zatim mnogo ljudi oduševilo.

Pretpostavljam da su ti svi murali kao deca. Zamoliću te da nam ipak šapneš koja dva deteta najviše voliš.

U poslednje vreme ne volim ovo pitanje. Kako da napravim razliku među decom, neka su toliko stara da čak ni unuk ne mogu da im budem. 🙂

Kada bih morao da izdvojim, onda bih rekao da je to mural Đure Jakšica u Srpskoj Crnji i ronilac na Ostružničkom mostu na reci Savi.

Kada si poslednji put nacrtao žirafu za nečije srce?

U početku sam to više radio nego sada, ali moraću da se tome opet posvetim. U svakom slučaju, najveća žirafa je otisla u “Čarobnu sumu” u moju osnovnu školu “Lazar Savatić” u Zemunu, i posvećena je svim mojim drugarima i nastavnicima iz škole, kao i sadašnjim mališanima koji tu provode svoje detinjstvo, a poslednja je nacrtana na Mikser festivalu!

Zašto si ti crna ovca?

Najteže za kraj, ovo je kao neki ispit ili o čemu se ovde  radi?! 🙂
Ima puno razloga, možda bi neko drugi bolje umesto mene odgovorio na ovo pitanje.
Ha, pazite sada ovo. Ja sam crna ovca jer sam rekorder po broju pisama opomena i kritike od učiteljice roditeljima u svojim sveskama iz škole. Može tako ili da dodam jos nesto?
Crna ovca sam jer prilagođavam svet sebi, a ne kako je to popularno sebe svetu. Privlače me zabranjene stvari. Ne volim nepravdu i borim se protiv nje, a uvek se vodim jednom starom dobrom izrekom: “ako želis da ne pričaju o tebi, ne govori ništa, ne radi ništa i budi nista.”

Andrej nam je nacrtao još nešto… Znamo se da će  brzo naći zid koji će biti dovoljno jak da prenese i ovu poruku

Razgovarala: Tijana Banović

Fotografije: Andrej Josifovski