Ali nećeš.

Mogu da ti kažem da si sladak. Mislim, možda nekome i nisi. Možda si nekome samo lep. Šarmantan. Možda čak i nisi toliko sladak. Pomalo si smešan kada nosiš naočare. Kad pustiš bradu. Ali eto, meni jesi.

Mogu da ti kažem da nije lepo što mi pišeš samouvereno samo u online svetu. Tamo bi ti baš sve. I pričao i radio. Znam, to je sada popularno. Ali kada smo u offline zoni onda si samo dečak. I to je okej. Samouverenost ostavi za posao. Eventualno za tamo neke šmizle sa online neba. Ja glasam za tog dečaka u tebi.

Mogu da potvrdim da si me iznenadio što možda znaš neke moje male rituale. Kakvu kafu pijem. Na kojoj strani spavam. Što znaš šta me ljuti, pa to namerno radiš.

Mogu i da kažem da je baš glupo što se nikada nismo probudili zajedno. Ne zbog klišea doručak u krevetu, kiša na prozoru, gužvanja posteljine i slično. Dobro, ovo poslednje može. Ali nisam baš jutarnji tip. Samo ne bi bilo loše piti jutarnju kafu sa tobom. U tišini naravno.

Mogu da priznam da mi niko nikad nije rekao da sam duša od žene, ali preke naravi. Osim kad mi je jedan momak rekao da sam pakao žena zbog horoskopa. I posle muškarci ne veruju u horoskop.

Mogu i da zanemarim priče o tamo nekim ženskim personama. Tvojim simpatisanjem istih. Da tako neobavezno pričamo. Mogu čak i savete da ti dam. Što da ne. Nije da smo par.

Mogu da idem tako po nekim fensi mestima, sa ićem i pićem. Da se neko trudi da me fascinira nekim materijalnim stvarima. A glava prazna. I da najviše volim onih dvadeset kvadrata, mušku majicu na sebi, dve nesparene čaše i improvizovanu večeru.

Mogu i da se pravim da nisam čula tvoje polovne priče. Da zažmurim na postojanje nekih osoba. Na tvoje da nije neki tajming. Na to što si me jednom pustio da idem sama kući. Po mraku. Ne, to već ne mogu da zanemarim. To nije lepo.

Mogu da ti kažem da nemam ništa od onog tvog da sam posebna. Ako mi ne budiš aždaje u stomaku, nisam zainteresovana ni za nekog manekena za ljubav.

Mogu i da razumem ako se plašiš da pokušaš. Što se vratiš dva koraka unazad kad zagrebem ispod kože. Ipak sam ti majicu odavno skinula. U pravu si, legenda kaže da male žene umeju da budu strašne.

Mogu i da ti više ne dosađujem. Da ti ne pišem. Da se ti meni ne javljaš. Tako nekad. Da ti ne šaljem neke gluposti, a ti meni čestitaš rođendan dva dana kasnije. Da te pustim. To bi možda i bilo najbolje. Ali to nije zabavno.

Mogu ja svašta nešto.

Možeš i ti. I mnogo više.

Možeš. Ali nećeš.

 

Autorka: Anela Uzeirović

Fotografija: weheartit.com