18 feb (Akt)uelno

Ako slika govori više od hiljadu reči, njene reči govore više od hiljadu slika. Lični pečat u slikarstvu, modi i pesništvu, kao i epohi predratnog i ratnog perioda ostavila je dama upamćena po slikama prožetim beskrajnom nostalgijom i sanjarenjem. Milena Pavlovic Barilli u svojim ranim 20-im studije slikarstva posle Beograda nastavlja u Minhenu na Blocherer Bosshardt (1926-1928). Najznačajniji deo njenog umetničkog stvaralaštva nastao je van tadašnje Jugoslavije. U samo predvečerje izbijanja Drugog svetskog rata, avgusta 1939. Milena je otputovala za Njujork gde je ostala sve do svoje tragične smrti( ipak smrt tragična sama po sebi uvek nam ostavlja prostor da joj se divimo).

U svemu što je radila, ona se predavala svim bićem.Njeno slikarstvo bilo je protkano poetikom, setom, karakterističnom za balkansko podneblje, ali i brzinom življenja kakav je tadašnji Njujork nametao. Za nju su govorili da je lepša od svojih slika. Videla je vlastiti lik, žensku lepotu, za mnoge tako jednostavnu u čemu ipak i jeste suština. Nacrti za pozorišni kostim odišu njenim vedrim duhom, svedenim stilom i linearnošću, osećajem za boju, formu i pokret, u duhu nadrealiste. U Njujorku biva angažovana i na komercijalnom dizajnu kao ilustrator modnih časopisa i časopisa za uređenjeenterijera i eksterijera (Vogue, Town & Countru, Sharm, Glamour, Harpers Bazzar), što je uvodi u sam vrh „haute couture“.

Bogata klijentela u periodu između 1870-1950. bila je u direktnoj  i privilegovanoj komunikaciji sa genijem koji je proizvodio unikatne odevne kombinacije neukaljane reprodukcijom. Perfektna finalna izrada je kao kruna tog obilnog kreativnog procasa. Couture komadi često su nazivani kostimskim i neprikladnim za nošenje. „Haute couture“ svoj rođendan slavi dva puta godišnje, krajem januara i početkom jula na „Nedelji visoke mode“.  Za izradu haljine potrebno je 100-400 sati, nekad i do 1000 sati za haljinu koja iziskuje ručni rad ili našivanje kristala. Visoka moda podrazumeva perfektno izrađene odevne komade, pravljene od najfinijih i najskupljih tkanina. Visoka moda predstavlja kulturu oblačenja namenjenu samo odabranima. Pravljenjem ovakvih komada odeće, dizajneri mogu da probaju nove tehnike ručnog veza i našivanja perli ili kristala i da naprave prestižne modele koji su daleko iznad komercijalnih kolekcija. Uprkos malom tržištu dizajneri se trude da održe linije visoke mode. U Francuskoj je termin „Haute couture“ zakonom zaštićen od strane Industrijske komore Pariza. Propisani kriterijumi prema kojima se ne može svako baviti visokom modom datiraju od 1945. a dopunjeni su 1992.

Da bi stekla pravo za izradu Couture komada modna kuća mora da ispunjava sledeće uslove:

Da dizajnira i pravi odeću za privatne klijente sa jednom ili više proba;

Da poseduje radionicu, odnosno atelje, u Parizu u kojem je zaposleno najmanje 15 osoba sa punim radnim vremenom;

Svake sezone, odnosno dva puta godišnje u obavezi je da prikaže kolekciju Pariskim medijima, a svaka kolekcija mora da sadrži najmanje 35 odevnih kombinacija, kako dnevnih tako i večernjih.

Među dizajnerima se nalaze dobro poznata imena poput Žana Pola Gotjea, Pjera Kardina, Iva Sen Lorena koji je jednom prilikom rekao:

„Dizajner koji nije takođe i Couturier, koji nije naučio najtananije misterije fizičkog stvaranja svojih modela, je kao vajar koji daje svoje crteže zanatliji da ih on završi. Za njega skraćeni proces stvaranja uvek će biti prekinut čin ljubavi, a njegov stil će nositi sramotu osiromašenja“.

Shodno tome sadačnjost je lepa, ali lepota jednostavnosti ipak leži u prošlosti.

Autorka: Ana Dakić

Fotografije: tumblr.com