28 jun Ako ti kažem da te volim

– Draga –

reći ću,
provlačeći prste kroz tvoju dugu kosu,
jer znam koliko voliš to,
koliko malo muškaraca radi to,
i koliko si lepa dok uživaš u tome.
– Draga –
reći ću,
i tu ću stati.
Reči neće ići dalje.
Ako budem hteo da ti kažem da te volim,
zadrhtaće mi usne,
i nasmejaću se uz izdah.
Ti ćeš tražiti da nastavim,
tvoje oči će tražiti,
moraću da ih izbegnem tada,
gledaću u svoje patike,
kao neko stidljivo dete,
krivo za svoje postupke.

Ako ti kažem da te volim,
biće to tiho,
ali toliko glasno,
da će nadjačati sve stadione,
i svaku muziku,
odjekivaće kroz sve pećine,
i tunele,
odjekivaće u mom stomaku,
do stratosfere,
sateliti će uhvatiti te reči,
biće na svim frekvencijama.
Prekinuće ljude u molitvi,
na radnim mestima,
u toaletu čak,
usred pljačkanja banke,
seksa,
jela,
poljupca.

Ako ti kažem da te volim,
postaće jako toplo,
oznojiće mi se dlanovi,
i čelo,
ali naježiću se kao da je napolju minus.
U isto vreme nastupiće ledeno doba,
i efekat staklene bašte,
efekat tih reči zbunio bi Milutina Milankovića.
Ajnštajn bi, sa druge strane,
bio veoma ponosan na teoriju relativiteta,
jer bi izgovaranje tih reči trajalo dugo,
a nekome bi prošle samo sekunde.

Ako ti kažem da te volim,
objavio bih rat Darvinu,
i Frojdu.
Oni imaju čitave vojske svojih majmuna,
i svojih bezosećajnih seks-mašina,
ja bih morao da se nadam,
da ću imati tebe za svog saveznika,
u suprotnom ću biti poražen,
i ponovo ću biti kažnjen,
od strane bogova,
da nosim svet na ramenima.

Ako ti kažem da te volim,
rasparčaće se Pangea kakvu danas poznajemo,
proradiće vulkani,
desiće se zemljotresi,
uzburkaće se okeani,
lansiranje ovih reči,
čovečanstvo će shvatiti kao pretnju,
Severna Koreja će lansirati rakete,
Rusija će lansirati rakete,
Amerika, Indija, Kina,
nastaće opšta panika,
molim te, ne paniči,
imaćemo divan vatromet.

Ako ti kažem da te volim,
ove reči zbuniće sve moderne naučnike,
tvrdiće da su pronašli novu galaksiju,
i to na Zemlji,
i nećemo moći da dokažemo,
da smo je ti i ja prvi pronašli,
da smo je stvorili.
Moraćeš da me sakriješ od njih,
u neku kovrdžu,
ili u svoju neurednu punđu,
u svoje oko,
u zagrljaj,
svoju malu šaku,
ili zadnji džep.
Tebi neće nauditi,
ali ako me pronađu ubiće me,
ili će me vratiti mojoj kazni.

Ako ti kažem da te volim,
to će značiti da ću osloboditi svoju pticu,
iz kaveza,
koji je načinjen od rebara i grudne kosti,
to će značiti da je srušen moj zid,
ostaću nag,
ostaću bez oklopa,
umreću nekoliko puta,
u prošlom,
ovom,
i budućem životu.
Ostaću ranjiv,
smrtan.
Oni bi ti rekli da pucaš,
i ja bih s osmehom gledao,
kako me ubijaš.
Kakva slatka smrt,
pomislio bih,
kada imaš nekoga zbog koga umireš,
da te konačno ubije.

Ako ti kažem da te volim,
biće to teško.
Kao da te obaveštavam,
da bolujem od neizlečive bolesti,
da imam sidu, rak,
da me šalju u rat,
kao kada bi trebalo da ti kažem zbogom.

Ako ti kažem da te volim,
pesme će se okrenuti protiv mene,
jer će smatrati da samo njima to smem da govorim,
devojke će se okrenuti od mene,
jer bi sve one htele da se o njima piše,
duša će se okrenuti protiv mene,
jer će biti besna što je tek tako dajem nekome.
Ljudi će biti razočarani,
jer nisam egoista, šovinista i ženomrzac kakvog su očekivali,
i zapravo volim nekoga pre sebe.
Moraćeš da me kriješ od svojih bivših momaka,
svoje braće,
svoje tetke,
roditelja.
Dovešću i tebe i sebe,
u opasnost,
ako ostali saznaju da su ove reči izgovorene.

Zato,
– draga –
reći ću i osmehnuću se,
– ništa. –

Autor: Stefan Stanojević

Fotografija: weheartit.com