21 jan Ako ti jave…

“Znate, možda moja sudbina nije da budem voljen suprug i otac, možda je moja sudbina da budem voljen profesor, brat, ujak, prijatelj…”

…I bio je!…

Bila je čast poznavati i slušati predavanja vrsnog pedagoga Miodraga Pavlovića. Često smo posle predavanja razgovarali o tome kako bi bio fenomenalan stand up komičar. U početku me je primorao da dolazim na njegova predavanja – “ili radite ili studirajte”. Sećam se, ta dva semestra sam prespavala skoro sva predavanja kod profesorke Ljiljane Bajić, a Miodrag je uspeo da me održi budnom! U početku obaveza, vremenom zadovoljstvo. Zahvaljujući njemu sam održala svoj prvi čas u školi. Sećam se da sam par dana pre tog famoznog časa otišla na konsultacije.

– Profesore, znate… bojim se, to su pravi učenici, treba da održim pravi čas!

– Koleginice, imate odličnu pripremu. Čega se bojite?

– Znate, ja noćima sanjam kako im postavljam pitanja i kako niko ne želi da mi odgovori!

– Ukoliko dođe do toga, ja ću dići ruku i ja ću vam odgovoriti! Čas je kao reka, važno je samo da otplivate na drugu obalu.

-Znači vi ćete sigurno biti na mom času? Nećete otići kod nekog drugog?

-Ukoliko se ne oženim, doći ću na vaš čas!

I zaista, u najstresnijem danu u mom životu, pomogao mi je da preplivam reku. Na drugoj obali mi je rekao da ću jednog dana biti odličan profesor.

Hvala mu što me je naučio da se deca oslovljavaju sa “učenici”. Hvala mu što je imao razumevanja za moj posao i što mi je dozvolio da slušam predavanja sa šestom grupom. Hvala mu što sam na tim predavanjima upoznala Srbijankin osmeh. Hvala mu što me je svaki put pričao da treba da vodim računa o sebi i da treba manje da radim. Hvala mu za desetku, znam da je bila motivaciona. Hvala mu što mi je rekao da sam “lenština, ali da je on slab na lenštine”. Hvala mu za ono tumačenje “Hamleta”. Hvala mu što je bio veliki profesor i veliki čovek.

Profesore, otišla sam na drugi fakultet. Nekome možda nije suđeno da bude profesor… Ipak, nikada neću zaboraviti da ste mi pružili ruku.

“Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.”

Autorka: Tijana Banović

Fotografije: Facebook grupa “U sećanje na Miodraga Pavlovića”