05 apr Ako se pitaš…

Da, još uvek živim u bajkama i još uvek sam naivna. Još ne dam realnosti da makne ni ciglu sa mog zamka u čarobnoj zemlji gde se želje ispunjavaju, kojom vlada iskrena ljubav, čista i neiskvarena. U mojoj bajci ne postoje starlete, splavovi, izbori, mafija, silikon i anoreksija. U mojoj bajci žena je lepa ako se smeši, ako je duhovita i ako ima samopouzdanja, ne idealne mere. Ne studira se medicina pola života, a potom radi u trafici.

U mojoj bajci, mama i tata se vole i posle 20 godina braka, poštuju, dogovaraju o svemu. Ne spavaju u odvojenim sobama u svađi, jer nema para, ne prebacuju jedno drugom ko šta kupuje i radi. Idu zajedno na putovanja, kod komšija, zajedno sređuju dvorište. Ljubav nije večna, ali je poštovanje i navika ono što nas povezuje sa osobom koju smo jednom zavoleli i zbog koje nećemo ostariti sami.

Sve je to iznad svakodnevice koja nas je zadesila, nažalost. I borimo se koliko je moguće da ne zaboravimo da je to IZNAD. Verujem da prave vrednosti i dalje važe, da davno zapisane zapovesti treba da se poštuju uvek, da se samo slabići predaju i pravdaju da svi rade tako i da tako to danas ide. Ma, neka budem izuzetak. Neću samo da se prilagodim!

Za takve ljude u mojoj bajci nema mesta. Pa neka zauvek u njoj živim. Ni moja bajka nije idealna. Jer…

Da, još uvek mislim na tebe, iako ti ne pričam. Uživam u sunčanom prolećnom jutru, upijem njegovu prijatnu toplinu, zapitam se gde si ti. Dani su počeli strašno da liče jedan na drugi, mart mi liči na septembar, april na juli, nije više važno koje je godišnje doba. Nekako, sunca uvek ima, tako je Zemlja odlučila da se okreće. Kao suncokret. I tako ja prigrlim kolena u tom krugu, ispijam kafu i razmišljam o tebi. To mi niko ne može zabraniti. Misli su savršene, tajanstvene, nikog ne povređuju, ništa ne menjaju. Mislim na jedan osmeh, nemiran pogled, jedan dah i miris. I to me ne napušta. Ne bledi… Protiv toga ne mogu.

Nisu bajke izmišljene. Sve što se može zamisliti, može se i ostvariti. I beli konj, i princ, i nežni poljubac koji budi iz stogodišnjeg sna. I savršen brak. I posao bez veze i članarine u stranci. Sva čuda su moguća. Svi mi činimo neka čuda. Samo su oblici različiti, kao i njihovo poimanje. Čudo je kad napraviš prvi korak, izgovoriš prve reči, čudo je kad napraviš prvi kolač. Prva ljubav, takođe. Sam život je čudo. Sve zavisi iz kog ugla gledaš na stvari oko sebe.

Čudo je isto što sam ti dozvolila da mi kvariš bajku. Ja koja nikog ne puštam kroz začaranu šumu duše, ni blizu zidina srca. Šunjaš se kao negativac. Pa, možda bajka, na kraju krajeva, ne treba da bude idealna. Moderne bajke teško da imaju happy end.

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografije: pinterest.com