Ako noćas odeš,
to neće biti zato,
što ti se ide.
Već zato,
što više nemaš volje,
da ostaneš.
Tu,
gde nikada nije ni trebalo,
da budeš.
Ako noćas odeš.
Nećeš ići u ponoć,
dok ti u vlažnim očima,
mesec sve zvezde rasipa.
Suviše je klizava tišina,
da nespretnim rečima,
po njoj gaziš.
Tvoje reči,
nisu dovoljno snažne,
da u njih veruješ.
Ni tvoje uši,
nisu dovoljno gluve,
da ne čuju,
laži koje izgovaraš.
Samo su ti oči,
izgleda suviše vlažne,
da bi očigledno videle.
I ruke su još
dovoljno dugačke,
da obgrle telo,
od kojeg odlaze.
Ali suviše slabe,
da ne stegnu svoje strahove,
od kojih misle da noćas,
mogu da pobegnu.
Ako noćas odeš.
To će biti pred zoru.
Kroz maglu.
Kad odlaze svi oni,
koji žele zauvek da lutaju.