24 sep ako bih te slučajno srela na autobuskom stajalištu

smršao si
(još uvek znam tačan broj mladeža koji su dovoljno hrabri da se upuste u avanturu preživljavanja beline tvog vrata)
svaka čast na novom poslu, čula sam od nekog
(samo dođi večeras, navikla sam da kuvam, postavljam, čistim, dišem i ubijam čudovišta iz ormana za dvoje)
nadam se da dovoljno često izvodiš u šetnju gustava
(pišeš li još priče o mitskim bićima koja se zaljubljuju u ljude? da li i dalje ubeđuješ neznance na stanici kako se sletanje na mesec nikada nije dogodilo? koliko često poželiš da iskočiš iz sopstvene kože i pošteno se išamaraš? da li si već zaboravio kako mirišem nakon buđenja? )
kratko razmenjivanje informacija o zajedničkim prijateljima
mojoj selidbi u kanadu
tvojim novim komšijama koji imaju glasan seks
izborima za predsednika
onda dolazi tišina
reći nešto znači izgubiti
mada nije jasno šta se gubi.
,,moram da požurim, čekaju me“
,,naravno “
niko ne kreće ka svom odredištu
pločnik nam je pojeo stopala
žile odbrojavaju
1 2 3
očekivano, ti prvi uspevaš da iščupaš cipele iz čeljusti betonske zveri
očekivano, ja nastavljam da stojim
pocepane utrobe
i zažarenih grudi.

Autorka: Marta Vasić

Fotografija: tumblr.com