21 feb Nikola Popadić: „Sa svakom novom pričom sam sve zadovoljniji!“

Nikola Popadić je srednjoškolac koji se vešto bori sa svojim rečima. Hrabro stremi ka svom cilju i uveliko radi na svom prvom romanu.

Kako si uplovio u svet pisane reči?

Sasvim slučajno sam se pronašao u tome. Pokušavao sam da se bavim i drugim vidovima umetnosti, ali mi nije išlo. Tako da sam se smestio ovde gde sam.

Danas kada su imena, nagrade i veliki tiraži odraz nečijeg uspeha, koliko je teško mladom piscu da se snađe u takvom svetu?

Svugde je teško. Ne obazirem se na to, jer bi me samo sputalo u ostvarenju svog cilja. Idem dokle ja mogu, dokle ja iskreno želim, što će činiti moj rad unikatnim.

Pre nego što si odlučio da pišeš roman, pisao si kratke priče, bavio si se muzikom i slikarstvom. Koliko je vremena prošlo od osmišljavanja plana romana, do trena kada si seo za sto i počeo da pišeš?

Roman sam u početku shvatio više kao neku vežbu kroz koju bih se ja navikao na svakodnevno pisanje. Samo sam krenuo da pišem, glavu po glavu, ne znajući šta će tačno biti. Nemam jasan koncept, što je veoma loše, mnogo otežava sam rad na romanu, ali i na drugim stvarima jer glava postaje preokupirana sledećim događajima romana koji se ne zapisuju.

Da li ti nalaziš teme ili one nalaze tebe?

To je diskutabilno. Idem tamo gde će me teme naći, dakle, nalazimo se na pola puta.

Kako raste pisanje?

Odlično! Svakom novom pričom sam sve zadovoljniji. Mislim da polako ulazim u celu tu priču.

Koliko je tanka linija između realnosti i fikcije u tvojim pričama?

Veoma tanka. Svaka moja priča je u suštini tužna, tako da, predstavim određenu situaciju dosta fiktivno i samo to prilepim na realan primer. Valjda tek onda ljudima bude jasno šta se u stvari dešava.

Da tvoja inspiracija ima ime, kako bi je nazvao?

Ulica.

Igor Stravinski je rekao: „Kreativnost nam ne dolazi tek tako. Kreativnost ide, ruku pod ruku, sa zapažanjem.” Da li si saglasan sa ovom mišlju?

Saglasan sam, jer da to nije tako, svi bi bili kreativni. Današnji svet polako ubija kreativnost, uništava nam inspiraciju za stvaranje nekih lepih dela. Mislim da bi svi trebalo da se okrenu protiv toga i da se bore za sebe, jer nemaju šta da izgube.

Kako je došlo do tvoje saradnje sa našim web-časopisom Blacksheep?

Želeo sam da moji radovi probiju granice fejsbuka, pa sam primetio vaš magazin kao najadekvatniji za to. Poslao sam odlomak romana koji je odlično prošao, što me je dodatno motivisalo da nastavim da pišem. Zapravo, samo želim da proširim svoju ideju i pogled na svet, koja će, nadam se, dovesti do nekog socijalnog spasenja.

Možeš li nam otkriti svoje dalje planove?

Ni sam ne znam šta će dalje biti. Spremam dve priče, koje će, nadam se, biti objavljene na vašem sajtu i to je to.

Zašto si ti crna ovca?

Danas, svako se trudi za neku bolju promenu, ali mnogi ljudi kopaju površno, pa ih i sam sistem može lako uvući pod svoju prljavu kožu, jednostavno se stope sa njim, nesvesno. Smatram sebe crnom ovcom baš zbog toga što kopam dublje i samim tim se izdvajam iz svakodnevne okoline koja me okružuje.

Fotografije: Nikola Popadić, facebook.com